Арон Ворик угризао се за усну и помно се загледао у монитор. Дугачка плава коса падала му је у бичевима преко очију и заклањала поглед, а ретке светле длачице изнад горње усне биле су доказ да је младић већ напунио двадесету...

- Ово не може да буде тачно - рекао је наглас, отпио гутљај „пепси-коле” и поново се задубио у посматрање онога што се видело на монитору.

Гледао је слику виђену „очима” једног од најсавршенијих телескопа на свету. Арону је заокупила пажњу замагљена плава тачка. Сваке године мноштво комета уђе у наш Сунчев систем и готово нико од астронома на ту појаву више не обраћа посебну пажњу. последњих година људи као да су изгубили занимање за васиону, вајкао се Арон. Понекад се, обично на последњој страни неких новина, објави само кратка вест да је нека комета напустила Млечни пут.

Арон Ворик био је сам у згради, у великој просторији у којој је тишину реметило једино тихо зујање рачунара. У току ноћи, само накратко, појавио би се један од ноћних чувара проверавајући да ли је све у реду. Ароново радно време било је од девет увече до пет ујутру.

Био је један сат иза поноћи. Арон се налазио у једној од просторија Насе пратећи шта се догађа у свемиру. Млади човек био је један од дванаесторице који су чинили стручни тим за праћење онога што је у сабирни центар стизало снимљено најмоћнијим телескопима. Дужност му је била да на време примети ако се неки метеор, комета, киша астероида или било које друго тело из васионе упутило ка Земљи.

До сада није било разлога за забринутост. те вечери Арон се први пут уплашио јер је схватио којом се путањом креће једна комета. Дрхтавом руком окренуо је бројеве телефона свог шефа.

- Хало? - с друге стране жице чуо се сањив и љутит глас.

- Даг, нећеш веровати шта на монитору показују снимци свих четрдесет пет телескопа. Огромно тело, чини ми се да је од густог материјала...

- Ако си ме у ове ситне сате пробудио да би ми објаснио како си угледао неку каменчину, кунем се да ћу... - Даг није завршио реченицу, али глас му је звучао претећи.

- Та каменчина, како кажеш, за мање од месец дана удариће у Земљу - Арон је напокон успео да каже разлог зашто је шефа узнемирио у један после поноћи.

- Молим? - сад је и Даг био збуњен.

- Судар ће се догодити тачно за двадесет осам дана.

- Колико је велико то тело? - Даг је сада очигледно био потпуно будан.

- Пречника 203,5 километара. можда сам погрешио за неколико метара. И даље је на великој удаљености, али се приближава - Арон је наставио с извештајем.

- Сигуран си? - питао је Даг.

- Сасвим сигуран - одговорио је Арон. - Мислим да о овоме морамо одмах да обавестимо председника и да се потрудимо да вест не процури у јавност.

- Ти обавести остале, ја ћу се јавити председнику - Даг је ужурбано завршио разговор и мобилним телефоном позвао председника.

- Кажем вам да је важно - рекао је његовој секретарици. - иако је касно, пробудите га.

- Да? - председник је очигледно био незадовољан што га неко узнемирава у невреме.

- Господине председниче, зовем се Даг Шиверс, директор Насе за посматрање васионе. Имам веома узнемиравајуће вести.

После двадесет седам дана и дванаест сати соба у којој је дежурао Арон Ворик била је дупке пуна. Један од присутних обратио се осталима:

- Могли бисмо да испалимо нуклеарну ракету и тако уништимо тело које нам се приближава.

сви су се насмејали, али тај смех више је подсећао на вапај. Нико се више није јавио за реч. Арон је погледом прешао преко окупљених научника и упитао:

- I то је све? Званична одлука је да одустанемо?

Нико није одговорио. Завладала је злокобна тишина. У ваздуху се осећала немоћ, готово да је могла прстима да се опипа.

- Ништа друго нам не преостаје него да одемо кући и време проведемо с породицама - напокон се огласио Даг. Сви су, као по команди, устали и погнутих глава напустили просторију.

Арон је остао не би ли смислио неко решење. Можда би моћно оружје, испаљено у близини комете, скренуло њену путању и одвело је на другу страну, тако да би избегла да се судари са Земљом. Његов план је прихваћен, али без успеха. Испаљено је неколико нуклеарних ракета, али ниједна није утицала на промену путање комете.

Арон Ворик више није напуштао седиште Насе. Даноноћно је зурио у мониторе рачунара. Два дана после неуспешно изведеног подухвата названог „Спас за Земљане” дошао је Даг. Занет послом, Арон га у први мах није чуо.

- Ароне, не понашај се као да си изневерио човечанство - Даг му се обратио пријатељским гласом. - Постоје неке ствари које једноставно не могу да се избегну. Ниси ти крив што подухват „Спас за Земљане” није успео.

- То ме више не забрињава - Арон се окренуо према Дагу. - Сви смо од почетка били свесни да нуклеарне ракете можда неће утицати на промену путање комете. Постоји нешто друго што не схватам - како то да четрдесет нуклеарних ракета нимало није оштетило комету? Има још нешто...

- Кажи - Даг је спустио руку на Ароново раме и загледао му се у очи.

- Комете су углавном сачињене од леда - Арон је спустио поглед и наставио да прича. - Снимци направљени инфрацрвеним зрацима дају другу слику: комета је топла. Како то?

- Можда смо добили погрешне податке - Даг је слегао раменима.

- Ни то није искључено - сложио се Арон - али ја имам друго мишљење.

- Океј, слушам - Даг је сео наспрам Арона.

- Све више сам уверен да никаква комета не иде у правцу Земље - када је ово рекао, направио је паузу и значајно погледао у Дага. - Да сам дошљак из свемира и да желим да освојим Земљу, како бих то постигао?

Даг је наставио да гледа Арона, очи су му се рашириле. Онда је нервозно устао са столице и рекао Арону да би требало да оде кући и да се наспава.

- I сам знаш каква је паника настала од тренутка кад је вест о судњем дану процурила у јавност - Арон је насумице узео неколико новина са писаћег стола. - Пола милиона људи извршило је самоубиство, у чаркама је већ настрадало двеста хиљада особа, у градовима влада безакоње, паника и страх. Војска и полиција не успевају да одрже ред. Све се то догодило од оног часа кад је објављено да смо беспомоћни пред космичком силом.

Арон је чекао да Даг нешто каже, али његов шеф је ћутао и само га гледао.

- Процењује се да ће више од милијарду људи да страда пре него што комета удари у Земљу - наставио је Арон. - I сам знаш да је то готово шестина целокупног броја становника наше планете.

- Слушам те, Ароне - Даг је напокон показао да пажљиво прати шта му Арон говори.

- Све ми се чини да је то део пакленог плана ако ванземаљци желе да нас покоре - од узбуђења Арон је повисио тон. - Довести човечанство на ивицу хистерије и обезглавити нас тако да постанемо лак плен. Знали су да тако велика летелица не може да прође незапажено, зато су се маскирали и заварали нас да нам прети судар с кометом.

Даг се насмешио.

- Мислиш да сам полудео? - питао је Арон шефа.

- Напротив. Све што си до сада рекао сасвим је прихватљиво. Зашто напасти Земљу кад је организована и сређена? треба претходно све учинити да је растуриш изнутра и потом је освојиш.

- План им је заиста сјајан - рекао је Арон. - Иако су људи сами себи највећи непријатељи, ипак је тешко покорити више од шест милијарди људи који су спремни да се бране. Али, обезглављену масу није тешко савладати.

- Знаш шта ми једино смета у тој твојој причи? Зар се не би очекивало да дошљаци из свемира претходно на Земљу пошаљу неког свог изасланика који ће помно пратити да ли све протиче по утврђеном плану? - упитао је Даг.

- Сасвим сигурно - сложио се Арон. - Иако даноноћно истражујем ко би то могао да буде, немам одговор на то питање. Знаш колико смо се борили да вест о судњем дану не процури у јавност, а она је ипак доспела на све телевизије и у новине? Ако постоји изасланик из свемира, вероватно се увукао овде, у Насу.