Времена се мењају знатно брже него што смо то могли да претпоставимо. О томе, нажалост, могу да сведоче углавном они који имају време иза себе, дакле, људи који су мање или више - стари. На пример, генерација која је одрасла с Интернетом можда и није у стању да замисли какав је уопште био живот пре појаве светске рачунарске мреже.

Заиста, какав је био?

Једноставно речено: био је другачији.

Најновији амерички статистички подаци показују да свака осма особа у САД гаји неки облик болесног односа према Интернету, те га користи отприлике као што алкохоличар посеже за боцом пића. Професори психијатрије с угледног Стенфорд универзитета у Калифорнији сматрали су да су поменути подаци знак за узбуну, па су прионули на рад истражујући понашање људи управо у односу на Интернет. Исход их је изненадио и потврдио црне слутње.

Две и по хиљаде људи било је обухваћено овим научним испитивањем. Чак четрнаест одсто испитаних потврдило је да пати уколико не може свакодневно да приступи Интернету, без обзира на то да ли су ученици, запослени, незапослени или су на годишњем одмору. У ствари, неутажива потреба за Мрежом посебно се јавља баш док су људи на одмору! Уколико не користе Интернет, после само два-три дана код извесних људи уочава се и нека врста поремећаја у понашању. Човек пати, нервозан је и раздражљив. Једино би приступ Мрежи могао да га смири!

Дванаест одсто испитаника признало је да „плови” Интернетом неупоредиво дуже него што су намеравали и да за то време осећају као да су „закуцани” испред екрана, хипнотисани. Другим речима, заборављају на време. Шест одсто људи недвосмислено је закључило да су се њихови односи с околином, породицом и пријатељима погоршали откако највећи део слободног времена проводе испред рачунара заокупљени Интернетом.

Међутим, оно што је највише забринуло професоре Стенфорда јесте понашање корисника Интернета: њихово повлачење у себе. Наиме, многи тврде како увек кришом од укућана и колега на послу приступају Интернету. То чине тако да нико не види и не зна шта заправо раде, као да се баве нечим што је забрањено. Наравно, Интернет је препун „забрањеног воћа”, али то није била тема истраживања.

Забрињавајуће су такође биле и исповести несрећних и незадовољних људи који су потврдили да утеху траже лутајући Мрежом. Другим речима, људи приступају Интернету како би поправили стање свог духа, односно душе, да би се некако сами излечили. Слично се понашају и алкохоличари и наркомани, тврде психијатри са Стенфорда.

Већина Интернет зависника приступа Мрежи без неког нарочитог разлога, осећајући потребу да „шврљају” по њој или, бар, да провере пошту. У сваком случају, број људи који се обраћају психотерапеутима за помоћ због болесног односа према рачунару, тачније светској мрежи, у САД је свакодневно у порасту.

Због тога, нека овога пута текст остане без препоруке коју би занимљиву и корисну адресу на Интернету можда требало посетити. Има их без сумње пуно и о томе ћемо следећом приликом. Уместо тога, посетите неког пријатеља, не виртуелног, већ правог, од крви и меса. Попијте чај с укућанима. Мрежа чека. И све више се пуни подацима...