Среда се у индоевропским језицима означава као „дан Хермеса / Меркура / Одина”, „четврти дан седмице”, „средина седмице” и „трећи дан седмице”.

Планетарни називи среде коришћени су у грчком и латинском, а данас се јављају у романским (осим португалског), германским (осим савременог књижевног немачког) и неким келтским језицима, у санскриту, хинду језику и албанском.

Првобитни грчки назив Хермоу хемера „Хермесов дан” није био у општој употреби па није ни сачуван у језику.

Латински назив дикс Мерцурии „Меркуров дан” преузела је већина романских језика, па отуда француско мерцреди (од познолатинског Мерцури диес), италијанско мерцоледм, шпанско мийрцолес, румунско мийрцури.

Германски пандан грчког Хермеса и римског Меркура био је бог Один, па је зато среда у германским језицима „Одинов дан”. У шведском, данском и норвешком користи се назив онсдаг, у холандском Юоенсдаг, а у енглеском Эеднесдаy, будући да је у староенглеском име овог божанства гласило Эуден (савремени назив настао је тако што је у првом слогу самогласник о прешао у е).

Занимљиво је да се и у староиндијском користио назив који је заправо био калк, то јест преведеница латинског дикс Мерцурии, а то је будхадина (будха - „Меркур” и дэна - „дан”).

Среда се одређује као „четврти дан седмице” у грчком - тетартк (од старијег двочланог назива тетартк саббатоу), у иранским језицима, на пример персијско чахдршдмбе (чахдр „четири” и шдмбе „субота”), као и у јерменском.

У словенским језицима среда је означена као „средина седмице”. Сам назив настао је или под утицајем старовисоконемачког миттаЮлцха (од кога потиче и савремено немачко МиттЮоцх), или од непосведоченог средњовековног латинског израза *медиа хебдомас „средина седмице”, о чијем постојању сведоче неки савремени романски облици, али и поменути германски назив, који је заправо само његова преведеница. Свети Методије, који се сматра творцем словенских имена дана, назвао је среду према овим страним узорима домаћом (старословенском) речју среда „средина”. Од свих осталих словенских назива, ово је једини облик без суфикса: српско и хрватско ср(иј)еда, македонско среда, бугарско срзда, словеначко среда, руско среда, украјинско середа, белоруско серада, чешко стреда, словачко стреда, пољско срода и тако даље. Све набројане речи потичу од заједничке прасловенске именице *серда „средина”, од које су изведени и многи други облици у нашем језику: именице средина, посредник, непосредност, придеви средњи, средишњи, (не)посредан, глагол посредовати, предлози сред, насред, посред, усред, сложенице Средоземље, средокраћа и слично.

Управо је среда дан који нам казује да је и код Словена, као и код осталих народа, први дан у седмици првобитно била недеља. Само у том случају среда је могла бити „средина” седмице (што јој и име говори), са три дана пре (недеља, понедељак, уторак) и три дана после (четвртак, петак, субота).

Код словенских народа среда се обично повезује с петком, зато што се тим данима пости. Украјинци, на пример, среду замишљају као девојку, а поштују је пре свега девојке и жене. Стога су у среду били забрањени „женски” послови: предење, ткање, шивење, а последице непоштовања тих забрана могле су бити врло тешке. Украјинци су веровали да ће жена која је у среду прела и шила добити грчеве или главобољу, а Бугари да ће јој изгорети деца у кући. У нашим крајевима сматрало се да је много горе непоштовање поста и других забрана у среду него у петак, јер се за то није могао измолити опроштај, пошто нигде нема цркве свете Среде.

Среда се као „трећи дан седмице” јавља у балтским језицима, на пример литавско тречигдиенис које је, као и сви остали литавски бројчани називи дана, образованао од редног броја тречигс „трећи” и именице диена „дан”.