Мелиса Хауел недавно је својој баки почела да плаћа рачуне јер осамдесетдвогодишња Естер Строген последњих месеци има тешкоћа са здрављем и представља јој велики напор да изађе из куће. Пре него што је почела да плаћа рачуне, Мелиса је претходно проверила све ставке. Није јој била јасна цифра од двадесет девет долара и десет центи на рачуну за телефон који је телефонској компанији Естер редовно плаћала сваког месеца. Девојка је, напокон, открила да од шездесетих година прошлог века њена бака плаћа изнајмљивање старог бакелитног телефона коме се бројчаник ручно окреће. Упутила је жалбу телефонској компанији из које су јој љубазно одговорили да они нису криви што неки људи још изнајмљују телефоне.

Наиме, шездесетих година 20. века телефон је био прилично скупа направа и људима се више исплатило да га изнајме и за то месечно одвоје одређену суму, него да га купе. У Америци је 1985. године око четрдесет милиона грађана изнајмљивало телефон, али та бројка данас се свела на „само” 750.000 заинтересованих. Међу њима је, највероватније, највећи број старијих који можда и нису свесни да су до сада за изнајмљивање одвојили суму од око четрнаест хиљада долара.

Мелиса Хауел купила је баки нови, бежични телефон. Старица која живи у предграђу Њујорка није задовољна и каже да је она стара бакелитна справа с бројчаником била много боља.

Србија је богата природним минералним водама које се користе с више од 1300 природних и вештачких извора изузетног гео-хемијског састава. Код нас се поштују строги светски стандарди о квалитету воде, а дозволу за коришћење издаје Министарство рударства и енергетике. Флаширана вода на тржишту мора да има декларацију на којој пише тачан састав, а код надлежних установа то увек може да се провери (Институт за заштиту здравља Нови Сад). Све воде у нашој земљи подлежу строгој контроли на здравствену и хигијенску исправност. Одличног су квалитета и различите су по саставу. Минерална вода „минаква” из Новог Сада једина је стона минерална вода у нашој земљи која садржи природно растворен јод (0,85 грама јода на литар воде).

Роби Јанг био је чувени радијски диск-џокеј. Остао је познат по гласинама које је објавио 1969. године. Наиме, тврдио је да Пол Макартни није жив, што се испоставило као добар рекламни потез а, наравно, нетачна вест. Иначе, читавог живота Јанг је био опседнут да нађе место где се налазила и нестала Атлантида. Данас, девет година пошто се овај по свему необичан човек преселио у вечна ловишта, његова породица напокон је нашла решење где да положи Јангов прах. Заједно с још осамдесет хиљада (могућих) других урни, Јанг ће коначно почивалиште наћи у „Атлантис (Атлантида) меморијалном коралном гребену”, необичном подводном гробљу.

На замисао да направи подводно почивалиште дошао је Гери Левин, педесетосмогодишњи инжењер из САД. После три године, колико је трајала изградња надомак обале Ки Бискејна у америчкој држави Флориди, овај „град за вечност” у јулу је свечано отворен. На простору од око шездесет хиљада квадратних метара породице преминулих моћи ће да за своје вољене нађу одговарајућу гробницу. Уколико нису дубоког џепа, платиће деветсто долара за смештај урне у заједничкој гробници. Они који изаберу подводну капелу с бронзаном или мермерном статуом, мораће да издвоје и до двеста педесет хиљада долара.

Левин планира да гробље издели на неколико, како каже, тематских парцела намењених особама које су се за живота бавиле образовањем, војском, умећем љубави... Сваку парцелу красиће статуе одговарајућих грчких и римских божанстава.

Црвени грејпфрут, Citrus grandis, савршен је природни лек у борби против холестерола, открили су научници Државног медицинског факултета у Израелу. До тог сазнања дошли су током болничког испитивања особа с повећаном количином холестерола у крви. Две групе од по 57 жена и мушкараца подвргнуте су терапији заснованој на доручку од белог и црвеног грејпфрута. Утврђено је да се код особа из групе која је јела бели грејпфрут холестерол дневно смањивао за 8 одсто, а код оних који су јели црвени за чак 15 одсто.

Мука, надимање и гасови, неминовне последице укусног оброка од пасуља, могли би да се реше чашом млека, тврде стручњаци. Откривено је да бактерије млечне киселине, Lactobacillus casei, потпомажу разградњу опни махунарки чији састојци изазивају непријатности. Млеко које се сипа у пасуљ док се кува не само да ће да „упије” гасове већ ће, разградњом опни, ослободити већу хранљиву вредност из зрневља и учинити јело још укуснијим и здравијим.