Да ли сте спремни да окусите велику водену бубу? А да поједете неколико сочних гусеница или грицнете пропржене хрскаве скакавце уз, разуме се, одабране зачине?

Не би требало робовати предрасудама кад је реч о храни и тврдити да вам се нешто гади док то не пробате, рекли би вам на Тајланду где су слични гастрономски специјалитети веома цењени. Уосталом, док једемо печење, или шунку, зар пред очима имамо свињу која се ваљала у свињцу?

Професор Бил Вајт из америчке државе Луизијане је ентомолог, научник који се бави проучавањем инсеката. Он се недавно уверио да инсекти могу да буду и веома укусна храна. Наиме, професор је приликом боравка на Тајланду јео разне кулинарске специјалитете који се праве управо од инсеката. Имао је прилику да окуси скакавце, мољце (и разноразне друге лептирице), водене бубе, па чак и шкорпије: печене, пржене али и пресне, међутим зачињене на одговарајући начин.

Током истраживачког путовања по Тајланду, и колеге професора Вајта из других западних земаља пробале су јела припремљена од инсеката. Био је то прави изазов за научнике. Већина њих на Тајланду је први пут окусила јела попут куваног пиринча преливеног свежим, „сезонским” инсектима по избору. Додуше, неки су ипак одбили да окусе било шта друго осим куваног пиринча. Другима се, међутим, отворио апетит и више нису могли да обуздају глад, попут ентомолога из Француске коме су се чудили будући да долази из земље где се вештина припремања хране сматра уметношћу. После неколико недеља чашћавања разним специјалитетима од инсеката, научници су дошли до закључка да су мољци ипак најукуснији.

Запажања ових људи са Запада мање или више су слична, а сви се слажу у једном: печени и пржени инсекти укусни су као ораси, лешници или пистаћи (зависно од инсекта) и уопште нису слични месу. Један од најпознатијих специјалитета јесте велика водена буба. Она је дугачка седам до осам центиметара и припрема се исто као шкољке... А, пре него што се поједе оно што је испод оклопа, потребно је да им се почупају ножице...

Можда ово некоме изазива гађење? А шта кажемо док крцкамо крабе, ломимо јастогов реп или сисамо главу куваног морског рака? Нико се у медитеранским земљама томе не чуди.

Познато је да су инсекти изванредан извор беланчевина. Сушени скакавци садрже чак седамдесет пет одсто протеина, двадесет одсто масти и неколико важних витамина. Могу да се припремају на разне начине: да се пеку на жару, прже или кувају. Од њих се прави и сос којим се преливају резанци, односно - пиринач. Међутим, термити су маснији: садрже тридесет шест одсто беланчевина и четрдесет четири одсто масти.

На прослави стогодишњице Њујоршког удружења ентомолога, 1992. године, на свечаној вечери служени су искључиво инсекти: почев од ларви и бубица, до великих примерака. На трпези су се нашле и тарантуле, али оне су служиле само за украс, а не за јело. Посластице су биле од чоколаде, али обавезно уз додатак одабраних инсеката.

Највише бубашваба и то живих појео је Енглез Кен Едвардс 2001. године - тридесет шест бубашваба с Мадагаскара за само један минут.