Шта нам говоре ови подаци? Сви добро знамо да је свет одавно постао глобалан („кока-кола” се продаје чак и на Куби), али можда нисмо свесни да је у међувремену постао фанки. У фанки свету најбрже се развија и највише новца врти у производњи софтвера и индустрији забаве - издаваштву, филму, музици... Тренутно највише поданика има царство „Силивуд” (Силицијумска долина + Холивуд). У фанки свету морате да измислите нешто ново, неочекивано, незамисливо, да преносите знање и поруке кроз игру и забаву (да будете, на пример, као „Забавник”). За успех у фанки свету потребни су вам даровитост, знање, машта и замисао. Зато је фанки свет прилика за све - мале и велике, богате и сиромашне. „Амазон” књижару започели су момци без новца, а она им ни после четири године није доносила никакву зараду. Сличан посао могао је да направи и неко у Куала Лумпуру или Шапцу. У сиромашној Индији, у граду који смо поменули, 200.000 инжењера прави рачунарске програме. Сцене које у свом дому снимате кућном камером садржај су веома омиљеног програма „Хоме видео” на светској телевизијској мрежи... Не треба да бринете ни за прођу свог фанки производа - трговина данас иде преко интернета.

У фанки свету имамо више могућности и слободе, али и мање сигурности. Напуштамо стари начин живљења. Наши некадашњи ослонци - школа, црква, држава - одбијају да прихвате одговорност за нас. Класична породица - мама, тата и ја - данас је ретко богатство. Одани радник који у истом предузећу ради деценијама, безбедан и спокојан, више не постоји. Наше добро више никога претерано не занима.

Овакву слику савременог света нашли смо у књизи „Фанки бизнис”, (издање „Плато”) шведских аутора Јонаса Ридерстралеа и Кјела Нордстрома, доктора економских наука из Стокхолма. Поред академског посла на факултету, они раде и као пословни саветници у многим међународним предузећима. Књига је преведена на 25 језика.

И шта нам они саветују? Па, да постанемо фанки. Неки од вас то можда већ јесу. Ако имате алку на језику (мада није обавезно), веома сте паметни, разликујете се од других, посећујете рејв и друге журке, „сурфујете” интернетом, слушате оперу, роните, глуварите по кафићима, стално нешто читате (чак и оно што вас не занима), познајете много људи и склони сте размишљању - ви сте тај! Још само да се запослите у фанки предузећу. А како оно изгледа?

Не личи на пирамиду с директором на врху. Више је као неко игралиште на коме ничу идеје, испробавају се и поправљају. Оно има шефа који не тврди да све зна, да је увек у праву и све држи у рукама. Он је чаробњак из Оза - од обичних људи добија необична дела. И уме да привуче „звезде”, суперстручњаке, нове номаде који брзо напуштају предузећа хрлећи у сусрет новим људима и изазовима. Фанки предузеће избацује производе који су неуобичајени, другачији, непредвидиви и пуни изненађења. Оно постиже да се и његови купци осећају повлашћено. Оно је конкурентно зато што се не такмичи. Успева зато што је другачије. И спремно је да се мења.

Фанки предузеће користи осећања и машту. Зашто је финска компанија „Нокија”, која се појавила ниоткуда, постала водећи произвођач мобилних телефона? Поседује нову технологију, ради с најбољим добављачима, има добар маркетинг. Али, то имају и „Ериксон” и „Моторола”. Па, у чему је штос?

„Дугмићи на телефону су такви да бисте их најрадије полизали”, изјавио је један купац. Не ради се, дакле, о мегахерцима и гигабајтима, већ о ударима на сва чула.

„Људи осећају огромну потребу за уметношћу и поезијом коју индустрија још не разуме”, каже Алберто Алеси, оснивач истоименог предузећа које продаје клозетску четку у облику цвета за 80 долара. „Мајкрософт” није највеће предузеће на свету, али његове деонице јесу најскупље. Једини капитал који има је људска машта и идеје.

Знање је моћ. Карл Маркс је био у праву - основна средства производње сада су у рукама радника зато што је главно оруђе за рад постао - људски мозак. Моћ се од оних који у посао улажу новац преселила код оних који у њега улажу способности. Данас се води „хладни рат знања” и земље које желе моћ чине све да створе услове за прилив, а не одлив мозгова.

Индустријски развијене земље више немају монопол над знањем. Сад се оно земаљском куглом преноси готово тренутно - кибернетски простор постао је седми континент. Факултети широм света раде углавном по сличним уџбеницима, предаје се по новим делотворним методама. Али, то знање као да долази из „Икее” - делови су ту, уредно спаковани у кутије, док упутства за склапање нема. Суштина је да побеђују најбољи, без обзира на то одакле долазе. Побеђују паметнији, бржи и гладнији.

На развијеном тржишту све је теже бити другачији. У савременом свету обиља свега има превише: производа, услуга, података, људи, конкуренције... Најбољи начини пословања врло брзо постају свима доступни. Већина производа или услуга има клонове. Ако смислите нешто ново, конкуренција ће вам украсти идеју за две до три недеље. Пре или касније, неко ће већ почети да поклања оно што ви тренутно производите. У Норвешкој, земљи с 4,5 милиона становника, постоји 200 различитих дневних новина и 100 недељника. У Шведској, с 9 милиона становника, продаје се 350 врста пива, „Сеико” производи више од 5000 различитих модела ручних сатова, „Сони” годишње избаци 5000 нових производа...

Како се изборити с конкуренцијом? Измишљајте незамисливо!

Шта кажете на глобални часопис „ЛегсхоЮ”, намењен читаоцима опседнутим голим ногама и стопалима? Мислите да нема тржиште? Тачно, највећи број људи има сасвим обичан став према ногама. Али, не бисте веровали колико је велик тираж ових новина јер се продају у целом свету. Такву прођу имали би и часописи за стоматологе хомосексуалце без једне ноге или адвокате голубаре.

Да ли сте очекивали да ће постојати тржиште и за мајушно електрично пиле које редовно морате да храните, мазите и забављате јер ће у супротном умрети? Ипак, таква играчка - Тамагучи - био је један од најпродаванијих производа 1997. године.

Данас људи раде да се обогате, забављају, да упознају нове људе, да виде света и буду виђени, а све да би могли да раде на себи или шта ко већ жели. Суштина је да они више не раде из осећања моралне обавезе. Рад више нико не прихвата аутоматски као добру ствар. Радим зато што желим, не зато што морам, нови је радни поклич. У добро познатој Масловљевој теорији развоја потреба, сви почињемо на дну где задовољавамо глад, а онда се лагано пењемо навише ка налажењу себе. Данас су ствари обрнуте. Многи прво нађу себе, а тек онда иду на остало - одлучују шта ће да раде и како да живе. Ако гладују због неке ретке књиге или путовања, то је њихов избор, а не нужда.

Аутори „Фанки бизниса” тврде да је на нашој планети најфанки место Шведска - нарочито Стокхолм. Прошлост је тамо заборављена, нагласак је на образовању и личној слободи - живот је уређен тако да људи имају слободу да знају шта желе, иду куд желе и раде шта желе. Али, више слободе значи и више личне одговорности. Фанки свет вам даје шансу - да ли ћете је искористити, зависи само од вас.