Будућег славног француског композитора Камија Сен-Санса (1835-1921) родитељи су једном приликом, док је још био дечак, повели на концерт. Мали Камиј је пре тога имао прилике да чује само клавир и виолину, а сад је слушао симфонијски концерт.

У књизи својих сећања Сен-Санс овако је описао тај догађај:

„Оркестар је почео тихо да свира, најпре гудачи. После десетак минута, на моје запрепашћење, грунули су лимени дувачи - трубе, тромбони, тубе... Почео сам да вриштим и вичем нека престану, нека престану! Од ове буке не могу да чујем музику!' Будући да трубе нису престајале да свирају, родитељи су због мог плача морали да напусте концерт”.

Феличе Кавалоти (1842-1898), италијански политичар и писац, није могао да прихвати чињеницу да се нека његова позоришна дела не допадају публици. Када је после премијере једног комада критичар оштро напао Кавалотијево дело, он је отишао право код уредника који је објавио тај текст.

- Мој рад му се не допада због моје одређене партијске припадности! - викао је Кавалоти.

- Драги посланиче - одговорио му је смирено уредник - они који су вам звиждали у сали нису били припадници одређених партија, већ малобројни преостали гледаоци.

За време једне позоришне представе у античком позоришту у Сиракузи, италијанском писцу Борсију пришао је амерички туриста на кога је изведени комад оставио дубок утисак, као и сам амфитеатар.

- I ми у Америци морамо да имамо једно овакво позориште! - узвикнуо је понесено Американац. - Шта ви мислите, колико нам је потребно да га подигнемо? - упитао је књижевника.

- Па... отприлике две хиљаде година - одговорио је Ђозуе Борси.

У јесен 1989. године, група „Азра” свирала је у Сарајеву, наводи између осталог Игор Клечец у новој биографији рок музичара Џонија Штулића. Он такође пише како су после концерта разговарали Штулић и Горан Бреговић. У одређеном тренутку, Џони ће Бреговићу:

- Слушај Брега, ја ово више не могу. Концерти, турнеје, размажени бенд, као „Аба” смо, ништа нам више није добро, ни разглас ни публика... Знаш како ја то видим: као Бо Дидли сам, у белом оделу, мало свирам гитару, мало не свирам, забацим гитару иза себе, а прати ме султанова свита. Знаш оно, кад султан крене из Стамбола, па поведе сву ону силу свирача на даирама, зурлама, шаргијама, па певачице, пакао земаљски, то ме прати, обавезно хармоникаш. „Севдах Shuttle Band” , то је мој пројекат за будућност - рекао је Џони.

Неколико година доцније, писац Штулићеве биографије затекао се у Трсту и застао испред плаката који је најављивао концерт Горана Бреговића и „Оркестра за венчања и спроводе”. А на концерту, Брега седи на позорници у белом оделу, мало свира гитару, мало не свира, као Бо Дидли пуцкета прстима, који пут подврисне. Иза њега султанова свита: зурле, даире, шаргије и - обавезни хармоникаш.