Уметник треба да на свој живот стави печат уредности.

Ево тачне сатнице мојих свакодневних обавеза.

Будилник у седам и осамнаест минута. Надахнуће од десет и двадесет три до једанаест и четрдесет седам. Доручкујем у дванаест и једанаест, а устајем од стола у дванаест и четрнаест.

Благотворна шетња на коњу по мом парку: од тринаест и деветнаест до четрнаест и педесет три. Ново надахнуће: од петнаест и дванаест до шеснаест нула седам.

Различите занимације (мачевање, медитација, непокретност, посете, размишљање, окретање, пливање и тако даље): од шеснаест и двадесет један до осамнаест и четрдесет седам.

Ручак се служи у деветнаест и шеснаест и завршава се у деветнаест и двадесет. Следи читање симфонијских партитура наглас: од двадесет нула девет до двадесет један и педесет девет.

Одлазим на починак обично у двадесет два и тридесет седам. Једном недељно, будилник звони тачно у три и деветнаест (то бива уторком).

Храним се белом храном: јајима, шећером, струганим костима, салом угинулих животиња, сољу, кокосом, пилетом куваним у белој води, плесњу са воћа, пиринчом, репом, канфорисаном крвавицом, тестом, сиром (белим), салатом од памука и одређеном врстом рибе (без крљушти).

Вино прокувавам, а пијем га хладно помешано са соком од цвећа (минђушица). Имам одличан апетит, али никада не говорим док једем из страха да се не задавим.

Пажљиво дишем (сваки пут помало). Ретко кад играм. Док ходам, куковима описујем кругове а поглед држим упрт унутар себе.

Наизглед, веома озбиљан, смејем се преко воље. Никада не пропуштам да се учтиво извиним.

Спавам само с једним затвореним оком. Сан ми је врло чврст. Мој кревет је округао с рупом у коју стављам главу. Сваког сата собар долази да ми измери температуру тела.

Већ извесно време претплаћен сам на један модни часопис. Носим белу беретку, беле чарапе и бели прслук.

Мој лекар увек ми је саветовао да пушим. Својим саветима додаје и следеће:

„Пушите, драги мој. Ако не будете пушили, неко ће пушити уместо вас!”

Ерик Сати