Лењивци сада могу мало да одахну, у прилици су да и филозофски објасне своју склоност ка нераду. Веровали или не, разлог за то могу да нађу и у речима папе Бенедикта XVI које су пренеле многе светске новинске агенције. Укратко, папа је недавно изјавио да претерани рад може да буде штетан за човека. Обраћајући се из своје летње резиденције у Кастелгандолфу, он је помињао и дела верског мислиоца светог Бернарда који је живео између 11. и 12. века. Тај светац је писао да људи треба да се чувају претераног рада, без обзира на то да ли је реч о умном или физичком раду јер претерано делање може да „отврдне срце” и допринесе само да дух почне да пати, да поништи мудрост ума и уништи самилост душе. То и данас важи за многе људе који због својих пословних обавеза заборављају на све остало, без обзира на то да ли су верници или не, сматра папа Бенедикт XVI.

Логично би било да је научник као што је био Димитриј Мендељејев добио Нобелову награду у области хемије. На крају крајева, осмислио је Периодни систем хемијских елемената, начин њихове организације и повезивања на коме је заснована савремена хемија. Штавише, његов систем био је толико добар да је предвидео постојање елемената који у то време још нису били откривени. Међутим, када је 1906. године Комитет за доделу Нобелове награде предложио Мендељејева за ту част, шведска Краљевска академија преиначила је одлуку. Разлог је била мала људска освета. Наиме, у све се умешао шведски научник Сванте Аренијус који је добио награду 1903. године за теорију електролитичког раздвајања. Мендељејев је био његов најгласнији критичар и Аренијус је видео прилику да се освети.

Не би се могло рећи да је британски књижевник Оскар Вајлд (1856-1900) био велики поклоник поезије Александра Поупа (1688-1744), уваженог енглеског песника. Једном приликом Вајлд је записао:

„Постоје два начина на којa можете да изразите одвратност према поезији. Један је да је једноставно презирете. Други - да читате поезију Александра Поупа”.

Саобраћајна полиција стигла је на место несреће за десет минута. Јављено им је да се на аутопуту према Хјустону преврнуо камион и да треба да се позабаве одбеглим животињама.

- До сада сам - каже Ричард Бјукенен, шеф полицијске станице која је учествовала у спасавању - имао прилике да из преврнутих возила извлачим краве, коње, свиње, чак и златне рибице, али ово још никад нисам доживео. Испоставило се да треба да кренемо у потеру за пингвинима.

Велика срећа у несрећи била је што није био озбиљно повређен ни возач камиона, а ни већина ових малишана „у фраку”. Страдала су само четири, док су остала двадесет два пингвина одгегала у оближњи јарак поред пута и готово сви су били на окупу. Иначе, пингвине је из зоолошког врта у Индијанаполису, који треба да се обнови, требало пребацити у Галвестон, у ботаничку башту која се налази јужно од Хјустона.

- Имали смо среће - каже Ричард Бјукенен. - Преврнуо се камион с пингвинима, а не онај у коме су се налазиле змије и алигатори. Не смем ни да помислим шта би се догодило да смо ове опасне гмизавце морали да јуримо путем.

Вероватно је свако неком приликом на телевизији видео како изгледа гужва у токијском метроу, посебно ујутру, кад људи одлазе на посао и по истеку радног времена. Постоје посебно обучене особе које стоје на перонима и у вагоне гурају путнике да би сви стали, поређани као сардине. Имајући то на уму, одговорни из управе подземне железнице у главном граду Јапана одлучили су да нешто учине да би олакшали невоље с којима се суочавају труднице. Кад је жена у првим месецима, готово да јој се и не примећује стомак. Пошто нико не може да види да је нека жена трудна, не само да јој нико не уступа место, него је гурају као и све остале путнике. А добро је познато да ти први месеци могу да буду критични и да баш тада често може да дође до нежељених последица. Сада ће труднице добити посебне беџеве - ружичасте или јаркоплаве - на којима пише „Имам бебу у стомаку”. У земљи у којој влада „бела куга” и где наталитет све више опада (Јапан је, иначе, земља с највећим процентом старих људи) влада је одлучила да све учини да на свет дође што више малишана.

- Када сам била у трећем месецу трудноће - каже Јошико Като, тридесетосмогодишња службеница из Токија - готово да ми се стомак није ни примећивао. А било ми је глупо да у подземној железници вучем људе за рукав и молим их да ми уступе место. Поздрављам одлуку да се женама деле беџеви тако да могу лако да се препознају у метроу. Сад сам у петом месецу и откад ми је на реверу беџ, још ми се није десило да ме неко гура или да ми не уступи место.

Британски сликар Данте Габријел Росети (1828-1882) који је у дворишту своје куће имао више различитих животиња, једном приликом одлучио је да купи и слона. Пријатељи су га упитали зашто баш тако велику животињу, због чега баш слона:

- Зашто? Да би ми прао прозоре! - објаснио је уметник. - Тако ће сви бити запањени и рећи: „То слонче пере прозоре на кући у којој живи славни сликар Данте Габријел Росети”.