Једна од многобројних телевизијских и радијских реклама за млеко користи добро познату риму: „Нек’ потече река млека”... Вероватно неко проучава утицај ових речи на овдашње потрошаче (млека), а може бити да се и купцима - док слушају и гледају рекламу - јавља слика некакве „беле реке”. Извесно је, међутим, да је река млека некада давно заиста потекла, али не овде, већ на Сицилији. Истини за вољу, не беше баш права река: био је то поток млека.

Догађај се збио 1714. године.

Наиме, у месташцу Катенануова на Сицилији, у улици Куба, и данас постоји стари салаш који је у прошлости служио и као нека врста хотела, односно коначишта, коноба и поштанска станица... Спомен-плоча на овом здању данашњим намерницима говори да су управо 1714. године на том месту преноћили један краљ и његова краљица, као и песник Волфганг Гете.

Како је дошло до тога да краљ и краљица преспавају на сеоском имању? Због домишљатости витеза Ансалдија од Чентурипе који је био и власник мајура коначишта. Чим је чуо да краљевска породица пролази тим путем идући према Месини, витез је пожелео да лично искаже поштовање краљевском пару и угости их. У поворци је био Виторио Амедео II Савојски (1666-1732), петнаести војвода Савојски и, од 1713. до 1718. године, краљ Сицилије, уз њега је била краљица Ана Орлеанска, као и велика дворска поворка.

Витез од Чентурипе грозничаво је размишљао како да привуче пажњу претходнице најугледније поворке на Сицилији. Најзад је смислио. Када су се кући примакли први коњаници из краљеве пратње, витез је наредио да сељаци запослени на салашу у оближњи поток проспу све млеко помужено тог дана. Чим су приметили да крај конобе протиче бели поток, коњаници су похитали ка краљевој кочији:

- О краљу! Овуда протиче река млека!

Краљу се то очигледно учинило занимљивим, те је одмах изашао из кочије. Пришао је потоку и руком захватио белу течност... И сам се уверио да потоком тече - млеко!

У том часу пред краља је изашао витез од Чентурипе и дубоко се поклонио. Признао је свом краљу шта је учинио и која му је највећа жеља: да угости височанство и читаву дворску поворку. Позив је био прихваћен с посебним задовољством. И не само то. Пред одлазак с имања, краљ је витеза прогласио за почасног капетана дворске страже.