Иако је очекивао високу цену, Фернандо Алтамирано ипак је био изненађен када је један неименовани пословни човек из САД за боцу текиле издвојио - 225.000 долара. Наиме, Алтамирано, један од директора мексичке фабрике „Текила Леј 925”, која је на тржишту већ деценијама позната по овом у свету све траженијем алкохолном пићу, није могао ни да наслути да ће бити толико заинтересованих за текилу стару двадесет година у посебно направљеној кутији од злата и платине. Иначе, надметање, одржано крајем јула, почело је с ценом од сто хиљада долара. Алтамирано се већ обратио људима из „Гинисове књиге рекорда” јер верује да је његова фабрика постигла рекорд и продала једну боцу алкохолног пића по, засад, највишој икада забележеној цени.

Управа Зоолошког врта у Цириху размишљала је како да животињама олакша несносне врућине које су, као и многе друге европске државе, овог јула погодиле Швајцарску. Напокон су закључили да је најбоље да већину четвороножних становника зоо-врта хране неком врстом сладоледа. Уместо да, рецимо, великим мачкама дају комаде свежег меса с костима, чувари су тигровима, лавовима, пумама почели да сервирају хладне залогаје - готово залеђену храну. У овом посебном „сладоледу” највише су уживале дивље мачке, вукови и мајмуни.

До 19. века жене нису биле прихваћене као играчи шаха. У ствари, нису ни могле да постану чланови неког шаховског клуба којих је било и у Европи и у Америци. Улазак жена у свет шаха био је заиста спор. Када је у Лондону 1897. године одржан први међународни шаховски турнир за жене, такмичарке су најављене на следећи начин:

„И сада ће, поштовани љубитељи шаха, доћи наше шахисткиње и то с великим напором јер ће у својим нејаким рукама носити тешке, дрвене кутије са шаховским фигурама“.

Учитељи и наставници славног шпанског сликара Пабла Пикаса (1881-1973) вероватно су били изненађени његовим великим међународним успехом у уметничким круговима. Наиме, дечак Пабло напустио је школу у десетој години јер никако није успевао да научи течно да чита и да пише. Тешко се изражавао, бркао је слова... Према сећању Паблове мајке, потоњи чувени сликар научио је да црта пре него што је знао да изговара речи. Једна од првих речи коју је изговорио била је: „piz“. У ствари, мали Пабло тражио је од мајке - „lapiz“, што на шпанском језику означава - оловку. Желео је да црта.

За време Другог светског рата, Херман Геринг (1893-1946), оснивач Гестапоа, нацистичке тајне полиције, током боравка у Риму жестоко је напао једног италијанског племића будући да нису делили исто политичко мишљење. Увређени аристократа затражио је од Геринга да му се неизоставно извини.

- Шта вам пада на памет! - повикао је Геринг. - Па, ја сам Херман Геринг!

- То није довољно за извињење - одоворио му је племић - али је савршено објашњење.

Робсон Марињо отворио је у Сао Паулу мотел за заљубљене псе. На идеју да и четвороношцима обезбеди скровито место где ће, без присуства власника, моћи да се осаме и уживају, Марињо је дошао пре неколико година, кад је у овом бразилском граду отворио радњу за продају псеће хране. Продавница је у приземљу, а на првом спрату Марињо је недавно преуредио једнособан стан. На прозорима су тешке сомотске завесе, таваница је украшена огледалима у облику срца, на кревету је свилена постељина и пуно јастучића, светло је пригушено, свира тиха музика и ради расхладни уређај. Иако је у питању само један „апартман”, Марињо је на кући истакао светлећу рекламу: „Псећи љубавни мотел”. За два сата боравка власници заљубљених четвороножаца плаћају четрдесет један долар. Уколико нека Фифи или Џеки нису нашли сродну душу, ту је Марињо да им уговори састанак па, како објашњава, ако се испостави да одговарају једно другом, „могу да наставе везу”.

Удо и Ангела Бекер неколико тренутака били су у потпуном шоку. Кад су видели Ти Џеја како је весело дотрчао до прозора и искочио, нису могли да се покрену. Били су готово уверени да њихов трогодишњи пас расе боксер није преживео пад. Живећи до тада у приземљу куће недалеко од Келна, Бекерови су се пре неколико месеци преселили у центар овог немачког града и уселили у стан на шестом спрату. Пошто је Ти Џеј навикао да искаче кроз прозор у приземљу, Удо и Ангела данима су га учили да то више не чини. Позвали су чак и дресера да пса у новим условима одучи од те погубне навике. Боксер је у једном тренутку вероватно заборавио да не може да лети и искочио кроз прозор. На велику срећу, пао је на терасу испод њиховог стана. Пошто никога није било у том стану јер су укућани били на годишњем одмору, Бекерови су морали да позову ватрогасце који су развукли мердевине до петог спрата и спасли „летећег” пса који је прошао само с мањим огреботинама.