Кад се догоди да лисица шета испред резиденције британског премијера Тонија Блера, а срндаћи, фазани, соколови, чак и делфини већ неколико последњих година посећују градске области где ни за човека више нема довољно места, реч је о уистину необичној појави. Ипак, да ли је то најезда дивљих створења на градове или се градови шире на штету подручја на којима живе дивље животиње?

Научници који већ годинама прате кретање животиња нису много збуњени. Они кажу да су вукови, срндаћи, дивље свиње увек живели у близини градова и да је све то сасвим природно. Кад њихови младунци довољно порасту и спремни су да се одвоје од родитеља, дисперзија - како се то стручно каже - врши се у свим правцима и то по случајном распореду: неки примерци доспевају у дивљину, а други стижу до обода градова, па чак и улазе у њих.

Познат је случај делфина који живе испред луке у Ђенови, у Италији, којима је човек угрозио природно станиште. Реч је о врсти која најчешће може да се види у делфинаријумима, а која воли плитку воду. Зато нису делфини ти који су се приближили човеку, него је човек заузео њихово станиште, првенствено са све гушћим морским саобраћајем.

А кад је реч о градовима, дивљим животињама је у њима сасвим добро: ту нема ловаца и јачих грабљивица, топлије је, а и до хране се лакше стиже. Једино што морају да науче јесте да се чувају несрећа које их у људским насеобинама могу снаћи, пре свега да их не прегази неки аутомобил. Неке од животиња су показале да су у избегавању незгода стварно препаметне. На пример, европске лисице знају да кад прелазе друм прво треба да погледају на леву, па на десну страну. А реч је о наученом понашању јер енглеске лисице раде управо супротно од континенталних рођака, дакле, прво погледају десно, па лево. Невероватно је и оно што раде вране из јапанских шума, чести посетиоци престонице Токија. Оне су се толико „цивилизовале” да при прелажењу улице обраћају пажњу чак и на светло на семафору.

Међу дивљим животињама у градовима птица је свакако највише: у многим престоницама Европе може се побројати чак 356 различитих врста, што је више од 70 одсто укупног броја који живи на нашем континенту. Прекаљени посматрачи птица, брдвочери којима је то хоби, предано раде на прављењу атласа градске орнитологије.

Ова делатност је од велике користи, посебно кад је реч о врстама које градовима и становницима у њима причињавају велику штету, као што су чворци, голубови, свраке, гачци. Начин смањивања огромних јата ових птица над градским булеварима није суров: склања се храна и премештају гнезда на неко друго, погодније место. Други начин је довођење птица грабљивица (као што су јастребови, соколови, копци, ветрушке) постављањем вештачких гнезда у градске четврти јер ту лакше могу да дођу до плена. У градовима нема природне равнотеже између плена и грабљивице, па је за сада малобројна посета птица грабљивица добродошла.