Кетлин Мекговен, четрдесеттрогодишња домаћица из Лос Анђелеса, иначе мајка троје деце, уверена је да је потомак Исуса Христа који је, по њеном мишљењу, имао децу с Маријом Магдаленом. Госпођа Мекговен (која је без сумње велики поштовалац дела Дена Брауна, писца „Да Винчијевог кода”) не нуди за сада никакве доказе за своју тврдњу. Ипак, написала је роман за који каже да ће бити светски бестселер када буде објављен, будући да ту све објашњава. Наиме, Кетлин је прошле године боравила у Јерусалиму где јој се - како каже - указала Богородица. Од тада је убеђена да је она потомак Исуса Христа.

Свекрве изгледа више нису главна тема за оговарање. И не само то. Недавно истраживање у Италији показало је да су мушкарци ти који најчешће оговарају, чак више него жене. И „објекат” оговарања се променио: највише се, на најгори начин, говори о шефовима (63 одсто од укупног оговарања), нешто мање о колегама с посла или друговима из школе или са факултета, док су свекрве заузеле тек треће место. Занимљиво је да су вољене особе на високом четвртом месту и њима припада 49 одсто од укупног оговарања.

Један кинески пословни човек из Пекинга, коме се из разумљивих разлога не открива име, недавно је са осмогодишњом кћерком пошао у куповину. Девојчица је застала испред радње с играчкама и молила оца да јој купи Барби лутку. Он је покушао да је одговори уверавајући је да има много лепших играчака од те дугоноге и дугокосе лутке. Што је износио више разлога, девојчица је све гласније плакала. Напокон, да би је умирио, купио јој је двадесет различитих Барбика и за то дао готово шест стотина евра. Умирио је дете, али код куће га је чекало непријатно изненађење. Када је његова супруга чула колико новца је издвојио за, по њеном уверењу, бесмислену куповину, запретила је да ће сместа поднети захтев за развод брака. Епилог приче? Пошто је шеф продавнице чуо у каквој невољи се нашао човек, пристао је да прихвати натраг лутке и да му врати новац.

Када је амерички свештеник Дарил Р. Пиблс укуцао своје име на Интернет претраживачу желећи да открије на колико се сајтова појављује његово име, изненадио се схвативши да постоји још један Дарил Р. Пиблс који живи на аустралијском острву Тасманији. Амерички свештеник свом имењаку одмах је послао и-мејл и убрзо открио да њих двојица имају не само исто име, презиме и средње слово, већ и много тога другог. Обојица су рођена 1949. године, имају по троје деце од којих је и једном и другом Пиблсу двоје рођено 1975. и 1977. године, а очеви су им пореклом са села и радили су као столари. После годину дана дописивања електронском поштом, Дарил Р. Пиблс с Тасманије допутовао је у посету свом имењаку и одсео у породичној кући Пиблсових у месту Грејам у Северној Каролини.

- Звучи невероватно, али нас двојица као да смо близанци - објаснио је новинарима амерички Пиблс, старешина Провиденс хришћанске цркве у Грејаму. - Пошто обојица волимо мађионичарске трикове и обожавамо вештину трбухозборства, решили смо да у част сусрета направимо овде, у Америци, приредбу за памћење. А када идуће године отпутујем у Аустралију, поновићемо славље. Нек се памти дан када су славила двојица имењака.

Питон, власништво једног господина из места Пескјера у Италији, украден је недавно заједно с ранцем у ком се налазио на железничкој станици у Прату код Фиренце. Реч је о питону дугом шездесет пет центиметара и старом око две године. Срећом, украдени питон не припада отровницама, али власник је напоменуо да је спреман да уједе уколико се неко према њему лоше понаша. Крађа је пријављена полицији која се потом дала у потрагу. Није тешко замислити изненађење лопова када је отворио украдени ранац.

Тридесетогодишњи Италијан А. М. недавно је улетео у полицијску станицу молећи дежурне позорнике да га одмах спроведу у затвор. После чарке с полицајцем у његовом родном граду Сасари на Сардинији, суд је овом Италијану одредио условну казну од шест месеци коју је требало да проведе у кућном притвору. Међутим, А. М. је издржао само месец дана и пожелео да остатак казне проведе у затвору јер, како је објаснио, више не може да поднесе да његов деда непрекидно зановета и да га кињи. Суд је размотрио молбу и, на велику жалост А. М, није му одобрио да казну издржава у затвору. Задовољни деда, који је сасвим неочекивано привукао пажњу окупљених новинара, објаснио је да не схвата зашто је његов унук толико незадовољан:

- Не знам шта то дете хоће. Ја се само трудим да га мало преваспитам. Свако јутро пробудим га у пет сати, натерам га да ми прво понови да никада више неће доћи у сукоб не само с полицијом већ ни са ким другим, онда га замолим да ми помогне у радионици, у кући, башти, на пољу... Не знам зашто се буни, пустим га да легне око поноћи и да се лепо наспава. Ова данашња младеж заиста је много размажена.