Историјски подаци говоре да је у највећим поморским биткама обично мања флота побеђивала моћнијег противника. Примера има доста, а једна од најчувенијих је битка код Трафалгара из 1805. године. У њој је енглески адмирал Хорацио Нелсон са 27 бродова победио 33 линијска једрењака исте величине, удружене француско-шпанске флоте. Слично је било и 1916. године код Јитланда, где су Немци потопили двапут више енглеских бродова иако су ови имали много јаче наоружање.

Војнопоморски стручњаци то објашњавају чињеницом да у поморским биткама често одлучује састав људства на бродовима, његова спремност и, нарочито, способност команданта флоте. Такав пример борбе на мору, у којој је слабији противник победио јачег, јесте и битка вођена 20. јула 1866. године код острва Виса између аустријске и италијанске флоте.

До ове битке дошло је због намере Италијана да, после уједињења (1861), својој новој држави прикључе и Венецију која је тада припадала аустријској царевини. Због тога је, 1866. године, избио рат између Италије и Аустрије.

Вишка битка, или Бој под Висом како је још називана, био је поморски сукоб у коме се флота аустријског адмирала Вилхелма фон Тегетхофа (1827-1871) сукобила са флотом италијанског адмирала Карла Персана (1806-1883). За оно доба, Италија је имала савремене бродове грађене у иностранству, али са неувежбаним људством, а официре је наследила од бивше напуљске и сардинијске морнарице.

Италијанска флота састојала се од три велике дрвене, али оклопљене, фрегате, четири нова брода челичне грађе, две оклопљене корвете, две оклопљене топовњаче и од најјачег бојног брода оног доба, „Афондатореа”. располагали су укупно са 29 ратних бродова на којима је било 628 топова и 11.000 људи.

Флота адмирала Тегетхофа, чију су посаду чинили претежно Далматинци, имала је само 13 бродова! Од тога, ниједан брод није био челичне грађе. На тим бродовима налазила су се свега 533, већином застарела, топа и око 7000 морнара.

Иако је заповедник аустријске флоте Тегетхоф, млади и срчани поморац родом из Марибора, имао свега 41 одсто топовске снаге свог шездесетогодишњег противника Персана, ипак је био спремнији поморац. То је најбоље показала битка код Виса.

По наредби италијанске владе, Персано је морао да нападне аустријску флоту пред Пулом, али се он одлучио да претходно заузме Вис. На дан 18. јула 1866. године, обалске батерије на том острву ватром су дочекале Персанове бродове. Кад је већину обалских топова ућуткао, Персано је бомбардовао тврђаву, а влади је послао извештај да је савладао „Јадрански Гибралтар”. У ствари, Персанови бродови само су крстарили између Хвара и Виса, а сутрадан, 19. јула, неколико њих упловило је у луку. Међутим, нису успели да се искрцају и ускоро су морали да је напусте. Имали су девет погинулих и деветнаест рањених морнара.

На Вис је 20. јула у помоћ стигла Тегетхофова флота која је, у међувремену, Персанове бродове тражила пред Анконом. Персано је аустријске бродове сачекао у линијском борбеном поретку. Око десет часова, он је са свог адмиралског брода „Ре д' Италија” прешао на брод „Афондаторе”. При том је начинио кобну грешку јер на новом заповедничком броду није истакао адмиралску заставу.

Тегетхоф је снажно започео битку. Поделио је италијанску флоту на два дела, а онда је његов брод забио кљун у италијански адмиралски брод „Ре д' Италија” који је потонуо за само два минута! Убрзо је одлетео у ваздух и италијански брод „Персано”. На италијанским бродовима „Сан Марино” и „Марија Пија” појавио се пожар од артиљеријске ватре са аустријских бродова.

Адмирал Персано изгубио је главу. Лутао је својим бојним бродом „Афондаторе” и издавао наредбе: „Сваки брод нека се да у потеру за непријатељем!” Али, било је већ касно. Нико није обраћао пажњу на „Афондаторе” јер нико није знао да је адмирал на њему. Италијански бродови бежали су ка Анкони, а Тегетхоф је упловио у вишку луку. Због мале брзине својих бродова, није могао да гони непријатеља.

Вишка битка трајала је три часа и 45 минута. Италијани су имали 44 погинула и четири рањена официра. погинула су и 564 морнара, а 33 била су рањена. На аустријској страни погинула су три официра и 35 морнара, а рањено је 15 официра и 123 морнара. Тегетхофови топови испалили су 4.500 граната из 533 топа, а Италијани само 1.400 пројектила из 628 топова.

За историју ратовања поморска битка код Виса значајна је због тога што су у њој први пут учествовали само парни бродови. Потопљена су свега два брода јер су гранате тадашњих бродских топова имале мали домет.

Тегетхоф се послужио такозваном грчком тактиком напада, старом више од две хиљаде година. По тој тактици, стари Грци су прамачним трозубом потапали непријатељске бродове. Ово је било последње потапање ратног брода ударцем кљуна у бок (тежак и ризичан маневар). Убрзо после тога, ратни бродови добили су тачније и теже наоружање.