Податак звучи као цитат из неког мрачног научнофантастичног романа. У Сједињеним Америчким Државама све је већи број деце којима лекари прописују лекове против различитих психичких поремећаја. Реч је о веома опасним лековима, такозваним антипсихотицима. Шта се то догађа с децом у последње време или су, можда, одрасли сасвим изгубили памет, па их трују? О томе се у САД води оштра расправа будући да различита медицинска истраживања показују забрињавајуће податке: наиме, поједини лекари прописују деци анти-

психотике (лекове намењене најтежим психијатријским болесницима) не због психозе, већ поремећаја у понашању, на пример, због смањене пажње! С друге стране, није још тачно доказано како ти лекови утичу на поменуте поремећаје понашања. А током последњих десет година број деце у САД која пију такве лекове порастао је пет пута.

Дете се тешко усредсређује на одређени вид учења, несташно је и непослушно. Уместо да га родитељи изгрде или заједно с њим почну да уче, следи посета лекару и „лечење” у виду пилуле. Чак два и по милиона деце у САД редовно пије те „тешке” лекове: од хиљаду њих четрдесеторо! Чудно је што осим лекара, који се противе оваквом лечењу, готово нико није стао у заштиту деце. Пре свега, сами родитељи.

Доктор Вилијам Купер, педијатар америчке дечије болнице „Вандербилт”, тврди да су извесни лекари понекад под притиском родитеља који захтевају да по сваку цену смире њихово дете тврдећи да је немогуће, непослушно, сувише живахно, да не може да се усредсреди на учење и да им смета. Желе да буде послушно и најбоље у разреду.

Примећено је да деца којој лекари уз дозволу родитеља прописују антипсихотике, имају повишени холестерол, гоје се и оболевају од дијабетеса. Данијел Сејфер, професор психијатрије са Универзитета „Џон Хопкинс”, напомиње да је потребно претходно подробно психијатријско испитивање да би се детету које је још у развоју дао такав лек, те да није доказано да поменути лекови добро утичу на здравље, па и понашање деце.

Још једно истраживање спроведено у САД требало би да забрине оне који воде бригу о деци. Наиме, тек двадесет одсто деце (до шеснаест година) спава девет сати дневно, што је неопходно за особу у развоју. Због тога су многи поспани: и они у вртићу и они у школи. Већина малишана одлази на спавање веома касно: гледају телевизијски програм, филмове, играју игрице на рачунару. Када легну, такорећи у зору, имају само неколико часова за одмор јер школа почиње рано ујутру. Јутро је за њих најтежи тренутак јер једва устају. Све би дали да могу још да спавају... А када стигну у школу, то и чине. Спавају на часовима.