Филм „ПРОХУЈАЛО С VIХОРОМ” снимљен је 1939. године у компанији „Метро Голдвин Мајер”, у режији Виктора Флеминга, а сценарио је написао Сидни Хауард по роману Маргарет Мичел.

У филму су играли најбољи глумци тог доба: Кларк Гејбл, Вивијен Ли, Оливија де Хевиленд, Лесли Хауард, Томас Мичел, Барбара О'Нил.

Добио је осам Оскара: за најбољи филм те године, за режију, главну женску улогу коју је играла Вивијен Ли, споредну женску улогу са Хети Мекданијел, за сценарио, уметничку режију, продукцију, боју.

У овом најпознатијем и најгледанијем америчком филму свих времена, саги о америчком грађанском рату, први пут озбиљно је нарушен начин понашања који је у то време прописивао Холивуд у филмовима сниманим у његовим студијима. Биле су забрањене слободне сцене, простачки говор, изглед, недолично понашање. Али, ипак је Рет Батлер (Кларк Гејбл) последње речи које је упутио Скарлет О'Хари (Вивијен Ли) изговорио према оригиналном сценарију: „Frankly, my dear, I don't give a damn!” („Искрено, драга, заболе ме!”). Прављене су бројне верзије ове реченице, али на крају је остала првобитна и - моћни и утицајни холивудски продуцент Дејвид Селзник платио је казну од 5000 долара, једну од највећих у то време! Ово је ионако био његов филм - уложио је у њега велики новац - а ова реченица је, по мишљењу чланова Америчког филмског института (АФИ), постала најбољи филмски цитат свих времена.

У студијима компаније МГМ 1939. године снимљен је и филм „ЧАРОБЊАК ИЗ ОЗА” који је режирао такође Виктор Флеминг. Сценарио је настао по књизи „Эондерфул Эизард Оф Оз” америчког писца Френка Баума (1856-1919), а написали су га Ноел Ланглеј, Флоренс Рајсон и Едгар Алан Вулф.

У филму су играли: Џуди Гарланд, Френк Морган, Реј Болгер... (Главну јунакињу Дороти играла је Џуди Гарланд, мајка такође познате глумице Лајзе Минели.)

Филм је добио Оскара за најбољу музику и песму - „Over The Rainbow”. Управо та Оскаром овенчана песма била је међу последњима које су написане за овај филм.

Али, како је песма, по мишљењу продуцената компаније МГМ, била сувише спора и монотона, избачена је из филма. У последњем тренутку, пред завршетак филма, редитељ Флеминг успео је да убеди претпостављене и песма је враћена у филм.

У култном филму „КАЗАБЛАНКА”, који је 1943. године снимио Мајкл Кертиз у продукцији компаније „Ворнер Брос”, главне улоге играли су Хамфри Богарт и Ингрид Бергман, најпопуларнији глумци тог времена.

Филм је снимљен по сценарију ништа мање популарних сценариста Јулијуса Ј. и Филипа Г. Епштајна и Хауарда Коха, који су добили Оскара за сценарио. Филм је добио и Оскара за режију и најбољи филм.

Сврстан међу најбоља снимљена дела седме уметности, постао је познат по реченици коју изговара главни јунак филма Рик (Хамфри Богарт): „Плаy ит агаин, Сам!” (Свирај то поново, Сем!)

Рикова (Богарт) и Лизина (Бергманова) песма у филму је „Ас Тиме Гоес Бy” („Како време пролази”). После завршеног снимања редитељ

Мајкл Кертиз хтео је да је замени новом композицијом коју је, посебно за овај филм, написао такође познати композитор тог времена Макс Стајнер. Ово је био нови аранжман истоимене песме из 1931. године и она је у филму била важна за Рика и Лизу. Значи, снимање филма требало је да се настави за тих неколико сцена.

Али, екипа више није била на окупу, а главна глумица Ингрид Бергман отишла је на снимање филма „За ким звона звоне” и за потребе улоге - одсекла косу! Одустало се од даљег снимања, остала је стара песма и тако отишла - у славу н

Живот новинског моћника Вилијама Рандолфа Херста био је надахнуће за снимање још једног познатог остварења седме уметности.

„ГРАЂАНИН КЕЈН” снимљен је 1941. године у компанији РКО (Радио Пицтурес) у режији Орсона Велса. Он је играо и главну улогу и са Херманом Ј. Манкијевичем написао и сценарио. Али...

Велики и моћни Херст забранио је рекламирање овог филма у својим издањима незадовољан ликом Чарлса Фостера Кејна. Успео је да спречи приказивање филма у готово свим биоскопима у Америци и компанија РКО тако је изгубила око 150.000 долара, што је у то време била огромна сума. Филм није постигао малтене никакав успех у биоскопима и брзо је скинут с репертоара. Али, критичари и филмски познаваоци који нису били под Херстовим утицајем високо су га вредновали дајући му само похвале и позитивне критике. На додели Оскара 1941. године, забележено је да је публика звиждала сваки пут кад су споменути „Грађанин Кејн” и његов творац Орсон Велс. Филм је номинован у девет различитих категорија, а Оскара је добио само за најбољи оригинални сценарио!

Да ли је то било сећање публике на „Рат светова”, познату радио-драму младог уметника из 1939. године, када су широм Америке сви панично бежали од Марсоваца о којима је извештавао млади глумац? Ову драму у форми вести драматизовао је Орсон Велс по истоименој књизи Х. Џ. Велса из 1897. године н

„СЕВЕР - СЕВЕРОЗАПАД” још је једно велико остварење седме уметности које је снимљено у студијима компаније МГМ 1959. године.

Главне улоге играли су: Кери Грант, Ева Мари Сент, Џејмс Мејсон, Џеси Ројс Ландис.

Сценариста је био Ернест Лехман, а редитељ - славни Алфред Хичкок!

Ко је гледао овај изванредан филм, сећа се сцене убиства у згради Организације уједињених нација. Сећа се и велике потере на планинском ланцу Рашмор у Аризони, где су у стенама исклесани ликови четворице америчких председника: Џорџа Вашингтона, Томаса Џеферсона, Теодора Рузвелта и Абрахама Линколна.

Пошто одговорни у Уједињеним нацијама и полиција САД нису ту дозволили снимање филма, Хичкок је наредио да се до најситнијих детаља реконструишу ови објекти у великим студијима МГМ и те сцене спадају у најуверљивије у филму н

Алфред Хичкок, велики енглески редитељ, отац савременог филмског трилера, мајстор филмске монтаже, напетости, оригиналног амбијента, снимио је у студијима Парамоунт Пицтуре 1960. године филм „ПСИХО” са Ентонијем Перкинсом који је сјајно одиграо улогу Нормана Бејтса, поремећену личност, и Џенет Ли у главним улогама. Сценарио за филм написао је Џозеф Стефано по књизи Роберта Блоха. У филму су играли и Вера Мајлс, Џон Гевин, Мартин Балсам и - госпођица Патриција Хичкок!

Патриција је кћерка Алфреда Хичкока, рођена 1931. године, глумица која је играла у његовим филмовима „Велики алиби”, из 1950. године, и „Непознати из Норд експреса”, из 1951. године. Иначе, Патриција живи у Калифорнији на имању које се граничи с имањем Мајкла Џексона.

Друге две жене у животу великог редитеља биле су мајка Ема Џејн Велан и супруга Алма Ревил. Он је, иначе, познат као редитељ који је најбоље успео да изгради женске ликове у својим филмовима.

А жене у његовим филмовима биле су чувене глумице Мадлен Керол, Џоан Фонтејн, Ингрид Бергман, Грејс Кели, Вера Мајлс, Ким Новак, Типи Хедрен и Џенет Ли и оне које су одиграле епизодне улоге - Марлен Дитрих и Ширли Меклејн!

Но, вратимо се филму „Психо”!

Познате су приче са снимања овог филма. Рецимо, нико у екипи није знао крај филма. Хичкок је строго пазио да се не дозна. Пре снимања сваке сцене, Хичкок је „на кашичицу” откривао тајну. И сад оно најзанимљивије: када је Џенет Ли, главна јунакиња филма „Психо”, ушла једном у своју собу, отворила је орман и - вриснула! Из ормана је испала лутка природне величине. Славни редитељ био је веома задовољан!

Желео је да чује колико ће бити јак врисак познате глумице у сцени мајчиног беживотног тела. Ова сцена могла је да се сними...

Сцена убиства приликом туширања убраја се међу најбоље снимљене сцене страве у историји филма. У разним анкетама које су прављене на ову тему, филм „Психо” налази се на петом месту.

(Први је филм „Истеривач ђавола” с призором главе која се врти, „Осми путник” са сценом рађања чудовишта из груди научника у мисији, „Исијавање” из 1980. године кад Џек Николсон пробија врата секиром, и „Страва у улици Брестова” с више призора где се обавезно диже коса на глави!)

Композитор Бернард Херман вешто је искористио жичане инструменте у музичкој пратњи филма „Психо” као „вриштећи звук” у већ поменутој сцени убиства под тушем. У овом филму први пут је као крв која се спира с водом у сливник коришћена - истопљена чоколада!

Алфред Хичкок је највећи „губитник” у историји доделе Оскара јер је од 1941. до 1961. године за ову награду предложен чак шест пута. И филм „Психо” био је номинован за Оскара! Иначе, овај ведар и духовит човек радио је „мрачне” филмове у којима се препознавао његов изванредни „филмски рукопис”: неупадљива монтажа, дуги кадрови, велика тачност сваког детаља. Снимио је укупно 53 филма.

Славни редитељ Дејвид Лин снимио је 1962. године у студијима компаније Columbia Pictures сјајни филм „ЛОРЕНС ОД АРАБИЈЕ” с Питером О'Тулом и Омаром Шарифом у главним улогама. У филму су још играли и Алек Гинис, Џек Хокинс и Ентони Квин. Сценарио су написали Роберт Болт и Мајкл Вилсон.

Филм је те године добио неколико Оскара: за најбољи филм, режију, музику, звук, фотографију, сценографију.

Снимање је било изузетно напорно за читаву екипу, посебно за главног глумца Питера О'Тула. Радећи на овом филму редитељ Лин већ је планирао наредни филмски пројекат - „Доктор Живаго” и главну улогу је опет понудио Питеру О'Тулу.

„Нееее!”, вриснуо је познати глумац. Јер, снимајући филм „Лоренс од Арабије” смршао је десетак килограма, спасавао се од шкорпија, ујела га је камила, угануо је ногу док је силазио с камиле, ушинуо леђа, пао му је шатор и имао је упалу мишића руку и ногу... Тада је у новом филму заиграо Омар Шариф и постао - „Доктор Живаго” н

Када је познати филмски сценариста Роберт Тоун почео да пише сценарио за најновији филм „КИНЕСКА ЧЕТВРТ” редитеља Романа Поланског и журио се да заврши посао за који је већ био исплаћен, Роберт Еванс, познати директор компаније Paramount pictures, посетио је Тоуна и затражио да хитно напише сценарио за најновији филм ове компаније - „Велики Гетсби”! Требало је да буде одмах исплаћен, а сума од 175.000 долара за то доба била је фантастична. Тоун је глатко одбио понуду и наставио рад на сценарију за „Кинеску четврт”, филм који је снимљен у истој компанији 1974. године, а главне улоге играли су Џек Николсон и Феј Данавеј. Филм је добио Оскара за - најбољи оригинални сценарио!