novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 

Какву поруку крије ремек-дело?
Да Винчијева тајна
Откривена је, али не и протумачена у Фиренци 2001. године. И није је „прочитао” писац Ден Браун, како је обећавао, већ инжењер за уметничка дела Маурицио Серачини

У гужви бискупа, монаха, убица, тајних удружења и знакова измишљених из књижевних потреба један лик из „Да Винчијевог кода” писца Дена Брауна постоји и у стварности. То је човек који поставља „уметничке дијагнозе”, односно, инжењер који на уметничким делима примењује научне истраживачке поступке. Он се зове Маурицио Серачини и живи у Фиренци.
Ден Браун у роману тврди да ће открити „сензационалне ствари” испод слоја боје слике Леонарда да Винчија „Поклоњење мудраца” која је изложена у галерији Уфици у Фиренци. Али, тај писац бестселера ни на једном месту у својој књизи не објашњава шта је на тој слици открио тврдећи да су му челни људи Галерије ускратили приступ Леонардовом ремек-делу и да су га чак склонили у депо, далеко од очију посетилаца, што уопште није тачно.
Али, јесте истина да слика „Поклоњење мудраца” крије неке тајне поруке, изгледа прилично непријатне католичкој цркви. Тако бар пише у италијанским новинама.
Инжењер Маурицио Серачини са својим колегама снимио је 2001. године „Поклоњење мудраца” инфрацрвеном техником да би слој боје учинио „провидним” и добио цртеж који је испод њега. И, што је тај рад више напредовао, постајало је све очигледније да се цртеж разликује од слике у боји, то јест, боје којом је покривен. Неко је то урадио у намери да „незгодне” појединости добро и заувек сакрије.
Уместо смирених призора мудраца са Истока који су, вођени звездом што је означила рођење Исуса Христа, стигли у Јерусалим, затим у Витлејем да се Исусу и његовој мајци Богородици поклоне и дете дарују, Леонардо је нацртао сцене крвавог боја, запенушене коње у јеку борбе, једног слона и, чак, изградњу паганског, многобожачког храма.
На свим приказима Поклоњења мудраца из 15. века, а то је био веома чест мотив ликовних уметника, уобичајено је да се у позадини наслика храм у рушевинама чиме се означава крај свих многобожачких и других веровања која је победило и у прах претворило хришћанство, једина права вера.
Да ли је Леонардо цртањем храма у изградњи желео да означи свој противкатолички став или се тиме само изјаснио као паганин, многобожац или незнабожац? То је знао само он, а једини циљ науке био је да открије „сензационалну позадину” слике, а не да чита и тумачи мисли одавно покојног генија. На основу овога што је нађено могу да се праве само претпоставке.
Чињеница је да је слика „Поклоњење мудраца” обојена десетинама година после настанка цртежа. Леонардо није хтео, стигао или имао времена да слику заврши и иза њега остао је само цртеж. Непознатом уметнику неко је дао задатак да нанесе боју и сакрије „јеретичке” (кривоверне) делове.

Б. Д.

Корак назад