Ево, десило се и ово чудо у Земљи чуда, како често и у неверици умемо да благоглагољамо о својој домовини. Засад не поседујемо податке да ли је то неко већ учинио негде у великом и богатом свету, али свеједно. Овако нешто и није настало да би се с неким или нечим такмичило. Настало је да би они који пишу прстима омогућили онима који читају прстима да загонетају и одгонетају и да решавају оно што могу - а то је уживање у играма духа. Дакле, овог пролећа „упаљен” је „Жижак”, прва домаћа енигматска ревија за слепе.

Како се и зашто то десило говори Драган Ускоковић, главни уредник:

- Као што је Брајево писмо, систем словних и нумеричких знакова од шест испупчених тачака, омогућило слепим људима улазак у писани свет, тако је, први пут код нас, „Жижак” омогућио да се уђе у свет загонеташтва, игре духа, маште, изоштравања пажње и сећања, одгајања моћи уображавања и дара песништва, да се појам доколице у овим околностима прошири до неслућених граница. Дакле, пожелели смо да, штампајући и шаљући овог пролећа прве примерке љубитељима игре, састављачима и решавачима енигматике, створимо једнаке могућности за оне који знају и хоће да знају а не виде, да им омогућимо да равноправно проверавају и стичу знања кроз забаву, разоноду и разбибригу, што и јесте прави смисао решавања укрштених речи и свих сродних енигматских облика...

Покретач ове необичне идеје, иначе одговорни уредник популарне „Енигме”, још додаје да је било тешкоћа са штампањем новина које имају 12 страница енигматских прилога уз четири стране корица. Јер, први пут је код нас ваљало одштампати укрштенице и ребусе и оно што је видећима, како они који не виде називају оне који виде, видљиво учинити видљивим и онима који не виде и који се досад нису сретали с оваквим двоумицама. Невоља је решена захваљујући предусретљивости Јагоша Ђуретића, директора издавачке куће „Филип Вишњић” и човека који се користи искључиво Брајевим писмом. Ништа мање значајну улогу имао је, и има, Горан Пећанац, уредник неколико часописа за слепе а овде потписан као супервизор и коректор. Од њега је и потекао слоган који најављује „Жижак”: „Ако слепима не дате шансу, никад неће прогледати!”

Наравно, у цео подухват укључено је још много драгоцених сарадника, посебно угледних чланова Енигматског савеза Србије, без којих би ова својеврсна ревија тешко стигла до оних којима је намењена. А да би до њих стигла, сваког месеца по 100 бесплатних примерака, побринуо се сјајни глумац Драган Бјелогрлић који је сам платио штампање шест бројева ове прве енигматске ревије за слепе.

„Ићи ћемо полагано, савладавати у новим бројевима неслућене могућности писаних мистерија кроз анаграме, палиндроме, укрштенице, осмосмерке, мозгалице, беле, домино и класичне ребусе и бројне друге енигматске облике. Покушаћемо да кроз овај месечник негујемо и забаву и поуку, покушаћемо да популаришемо и Брајево писмо, да кроз дијалог решавамо и самоћу и досаду... Зашто би разгибавање духа била повластица само неких а не свих који то могу и желе?! Затворите очи и гледајте...”, исписао је, између осталог, Драган Ускоковић у уводнику првог броја који је већ нашао своје одгонетаче.