Недавна изјава Кена Ливингстона, градоначелника Лондона, изненадила је све његове суграђане. Шездесетједногодишњи Црвени Кен, како га зову грађани главног града Велике Британије, рекао је да његова породица и он већ две године изводе оглед за који верују да може да буде од велике користи. А на то су се одлучили јер су подручја око Лондона изложена суши, једној од највећих у последњих сто година.

- Наставимо ли да трошимо онолико воде колико смо то чинили до сада, наш град ће „пресушити” - рекао је Ливингстон.

Имајући на уму огромну потрошњу течности која живот значи, у договору с породицом увео сам сасвим нови вид употребе тоалета. Већ петнаест месеци нико не пушта воду после обављене мале нужде. Када би свако поступао као ја, сигуран сам да би се ствари промениле набоље. Наиме, треба имати на уму да се од укупне потрошње трећина воде употреби за испирање тоалета.

Кен Ливингстон није се устручавао да уђе и у појединости. Објаснио је да тоалет у њиховој кући, упркос новоуведеном обичају, не смрди, а да се мушице заправо не скупљају тамо где је човек испустио само течност. А особама које имају башту или обрадиво земљиште, Црвени Кен саветовао је да прикупе урин и да њиме пођубре земљу.

Недавно истраживање које је спровело Национално географско друштво међу младим Американцима дало је резултате који су потврдили оно што се и слутило: девојке и младићи који похађају средњу школу не само да не познају географију света, већ муку муче да на мапи кажу где се налазе поједине савезне америчке државе. Упркос сталним извештајима из Ирака, од почетка рата марта 2003. године, готово три четвртине младих не зна где се налази ова земља и бркају је с Ираном. Девет од десет испитаника на карти света не може да нађе где је Авганистан, Северна Кореја или Индонезија. Нажалост, не могу да се снађу ни када је у питању њихова држава: готово половина испитаника збуњена је кад на мапи треба да одреде положај Њујорка или Охаја. И, што је најважније, нико се због тога много не узбуђује, напротив. Педесет одсто испитаника сматра да познавање географије није неопходно, а четрдесет седам одсто да није потребно да знају неки други светски језик јер, како верују, енглеским се служи највећи број људи. Заборављају да највећи број људи на свету говори мандарински кинески.

Када је ушао у своју кућу, човек у први мах није знао шта да каже. Са запрепашћењем гледао је столара који је, потпуно наг, правио полице за књиге. Сместа је позвао полицију. Када су полицајци дошли, нису се много изненадили схвативши о коме је реч. Наиме, Перси Хонибал до сада је већ три пута кажњаван јер је у Окланду, граду у америчкој држави Калифорнији, грађанима правио дрвенарију без иједне крпице на себи, чак и без доњег веша. Није вредело ни што је сваки пут платио казну и, што су га наручиоци посла отпуштали ако би га увхатили таквог на делу. Овај педесетогодишњи Американац каже да се осећа спутано када је обучен јер онда не може да „ствара”. Последња муштерија пристала је да Ханибалу плати за део обављеног посла, али је од тог износа одузела двеста долара за промену браве на улазним вратима. За сваки случај.

Мерион Бад из Бристола у Енглеској вратила се с посла после поноћи и извела свог пса у шетњу у парк који се налази преко пута зграде у којој станује. Пошто је ноћ била топла и небо пуно звезда, није јој се журило кући. Али, није приметила да је неко посматра. Изненада, овој педесетдвогодишњој жени с леђа је пришао млађи човек и наредио јој да му да новчаник и торбу коју је држала. Мерион је објаснила да је изашла да прошета пса и да није понела новчаник, а да му не би препоручила да узме торбу. Пошто је Дејвид Карлајл, кога је полиција касније ухапсила, био упоран, жена му је, уз осмех, дала торбу. Нападач ју је узео и отрчао у мрак. Може само да се замисли његово изненађење када је отворио торбу и у њој нашао псећи измет. У Великој Британији, наиме, постоји пропис да власници покупе оно што њихови кућни љубимци оставе за собом у парку или на улици.