Од многих староегипатских чуда која су красила ову велику културу, издвајају се мумије, на посебан начин припремљена тела покојника за одлазак на други свет, а затим сахрањивана у пирамидама. Читаоци „Забавника” често се јављају с питањем: како су древни Египћани мумифицирали тела преминулих владара?

Прича о мумијама данас многима звучи застрашујуће, као мрачни, језиви, тајни обред, али некада је био одраз веровања о путовању душе - ка - на једно друго место, у царство мртвих, односно - аменти. Дакле, било је потребно урадити све што је неопходно да би тај пут заиста одвео покојника у други, вечни свет. Најважнија од свих алатки које су користили староегипатски свештеници у припреми тела било се сечиво помоћу кога се из лобање преминулог вадио мозак пре мумифицирања. Кроз ноздрву преминулог фараона вртели су овим оштрим ножем сличним мачу све док мозак не би исцурео кроз ноздрву.

Тај обред називали су „отварање уста”, Свештеници су полако припремали тело за сахрану... И ближњи, који су се растајали од покојника, као и свештеници, изговарали су том приликом магичне речи како би заштитили ка преминулог од разних опасности на путу ка царству мртвих.

После тога следило је вађење свих органа из тела. Занимљиво је да је мозак увек био одбациван, док су остали унутрашњи органи чувани у посебним посудама. Затим би тело било покривано једном врстом соли (натрон) и бар месец дана остајало би тако да се суши. Трећи степен мумифицирања било је умотавање. Користили су се метри и метри трака од ланеног платна. Тело је пажљиво умотавано како се не би оштетило. Накит и драго камење стављани су између ових завоја. Наиме, стари Египћани веровали су у чаробну моћ појединог драгог камења.

Напослетку, мумија је умотана и чаршав и увезана траком. Папирус са редовима из „Књиге мртвих” често је стављан уз тело. Речи из „Књиге мртвих” требало је да помогну телу умрлог фараона да оживи душу и помогне јој да се вине.

Фараонова мумија потом је полагана у саркофаг, који је праћен поворком, пренет до пирамиде... Поворку су предводили свештеници, а следили је ожалошћени. У пирамиди саркофаг је одношен у посебну просторију. Ту је било припремљено све што би преминулом могло да буде од користи на другом свету: храна, вино, злато и друге драгоцености... А онда би улаз у просторију са саркофагом, као и улаз у саму пирамиду - затварали.

И то је био крај.