„Ја то просто нећу!”

„Просто мислим да није требало да учествујемо...”

„Просто имате некакве везе...”

„Просто, на то се не може одговорити...”

„... постоје просто неке ствари...”

„... то просто гледаоци имају идеју...”

„... просто је занимљиво...”

„... просто се ради о томе....”

„...реч је о стварима које се просто не могу прихватити...”

Да ли сте приметили колико се однедавно често употребљава придев просто? За прикупљање горе наведених примера било је потребно тек три минута слушања и гледања једне популарне телевизијске политичке емисије у којој поред водитеља учествују и гости. Сви су једнако често понављали ту исту реч: просто!

Једноставно (просто) речено, стиче се утисак да нам је све постало просто. Али, јасно је да овај придев не стоји (просто) на одговарајућем месту (бар не увек), већ је то постало нека врста моде, неопходан зачин савременог говора. Као што је пре извесног времена било веома шик да се на било коју опаску или питање одговори с троструким да, односно: да, да, да!

Другим речима, није ни једноставно (просто), ни простачки (просто), нити лако (просто), него је мода, као много пута у историји језика, уплела своје прсте учинивши, без правог повода једну реч омиљенијом од других. Извесно је такође да уколико почнете да водите рачуна о томе колико пута људи данас употребљавају реч просто, све што кажу постаће вам веома смешно.

Придев прост значи једноставан или обичан, значи особину која се непосредно у свему види и лако разуме. Просто је оно што није сложено: што се среће на сваком кораку у обичном животу. Једноставан такође значи прост (попут простих и просто проширених реченица), као и обичан, чедан, простодушан, доброћудан, наиван, невешт... Ако је нешто просто , онда је једноставно, обично. Ево и школског примера: „Лако сам урадио писмени из матиша. Задаци су били прости!”

Међутим, када кажемо простачки, тада подразумевамо да је неко прост у ружном смислу: да не уме да се снађе ни у најобичнијим приликама, него упада у очи својом неуглађеношћу, неотесаношћу, необразованошћу. У ствари, реч је о простаку или простаклуку.

Придев прост, односно просто (осим тога што је нека врста „безбојног украса” савременог говора) ипак се најчешће употребљава у смислу једноставности: то је оно што није сложено. Стога се намеће мисао да многи данас размишљају на једноставан начин... Нисмо се тога први сетили: „Симпле Миндс” беше назив рок групе из Глазгова која је осамдесетих година столећа за нама била веома омиљена...

Уосталом, коме је данас још до замршених или тешких мисли? Ко још жели да се опире начину изражавања који је ушао у моду? Ко би да тражи синониме или да лупа главу бирајући речи? Људи немају времена, а и медији чине своје - лако стварају навике.

„То је просто тако!”, закључи весело наша позната новинарка пред милионским телевизијским гледалиштем пре неко вече.

И, шта да кажемо на овај израз језичке моде? Можда оно што су давно говорили наши преци: нека нам је просто.