Када се нека особа боји других људи, она се заправо боји дела која би ти људи могли да предузму против ње. Тај страх може бити заснован на стварној процени друге особе и психолози га називају адекватним страхом. Тај страх наводно је користан јер мотивише особу на заштиту од такве могућности...

Али - упитаће се неко - како се заштитити од зубара? Пре или касније сви морају да поправљају зубе. Људи у белом са челичном држаљом у руци, на чијем се крају налази игла, уливају страх у кости безмало сваком човеку. Чак и дете (без икаквог искуства сусрета са зубаром) подозрева њихову намеру и стога се плаши: вришти, плаче, бежи или уједа. Зато неки зубари носе гвоздене навлаке за прсте када прегледају децу.

Међутим, у страху од зубара не уједају само деца. Недавно је у једној београдској зубарској ординацији зубар пацијенту требало да узме отисак за протезу. Иначе, човек је иза себе имао болну историју лечења зуба. А онда му је лекарка саопштила да су сва даља лечења узалудна и да ће му узети отисак за - протезу, вештачку вилицу. Истог тренутка када му је у уста ставила одговарајућу масу с намером да је прислони на горњу вилицу, пацијент је муњевито угризао свом снагом. Лекарка је јаукнула и умало није пала у несвест од бола. Поцурила је крв...

- Зашто сте ме ујели? - упитала је будућег носиоца вештачке вилице превијајући рану на прсту.

- Ви сте стално тврдили да не сарађујем довољно јер сам плашљив, па сам сада, када се не ради ништа болно, хтео да помогнем да узмете бољи отисак... - промуцао је.

Ипак, вратимо се страху од зубара. У поменуту ординацију једном приликом ушао је човек који је изгледао као да су му одбројани дани. Пожалио се зубару да га боле дословно сви зуби. Био је убеђен да ће му истог дана извадити готово све зубе. Међутим, само летимичан поглед на вилицу показао је да је реч о запуштеним зубима, тачније лошој хигијени. Такозвани каменац опколио је и зубе и десни, па је стога зубар прионуо на посао чишћења каменца. Прштало је на све стране, али ништа није болело. Мало је рећи да је пацијент био пресрећан што неће бити подвргнут ни вађењу, нити поправљању зуба. Када је посао обављен, зубар је у пластичну чашу за једнократну употребу насуо хидроген и воду и рекао:

- Сада исперите!

Зубар се запрепастио када је видео да срећни пацијент, коме је пао камен са срца, пере зубарску фонтану. Пажљиво је брисао и прао сваки део на који је пало труње из његових уста. Чим је завршио посао, насмешио се зубару и помало крвавих десни, изјавио:

- Ево, све сам испрао!

Лекар није рекао ништа. Јер, зубари су навикли на необично понашање пацијената.

На пример, једна госпођа никада, ни по коју цену, није хтела да испере уста водом из пластичне чаше за једнократну употребу будући да се плашила заразе. Била је уверена да ће тако изазвати заразу вилице, ако не и саму гангрену. Зато је увек испирала уста водом коју је сипала у - шаку!

Неки, пак, човек месецима се жалио да га тишти један зуб. Зубарка га је лечила, али он је тврдио да га тај зуб и даље боли, па чак и онда када му је извадила живац. А онда је једнога дана дошао у ординацију и сасуо све лекарки у лице:

- Био сам код другог зубара. Мене је у ствари болео зуб поред оног који сте лечили. Он ми га је пломбирао и сада се савршено осећам!

- Одлично. Дакле, то је сређено! - казала је лекарка. - Дајте да погледам јер се не сећам да је поред био зуб који је требало да се поправи.

Изненадила се када је видела да су оба зуба поред оног леченог сасвим здрави и цели, да нису поправљани.

- Па ви уопште нисте поправљали друге зубе! - рекла је пркосном пацијенту.

- Како је то могуће? - запитао се човек. Изгледало је да се и сам некако збунио.

- Ја знам! - долетела је из чекаонице госпођа која испира уста сипајући воду у шаку:

- Ви сте поправљали тај зуб у неком ранијем животу! Сада сте се само тога сетили јер се искуства са зубарима никада не заборављају!