Четвртог дана комшије су позвале полицију. Можда би, како су објаснили, још и могли да трпе вику Дитера Брауна, али досадило им је да комшију гледају како, као од мајке рођен, трчи око дрвета у башти испред своје куће у близини немачког града Хамбурга. Четрдесеттрогодишњи Браун није се опирао хапшењу. Полицајце је само замолио да му, пре него што га одведу у станицу, дозволе да се обуче. Иако су мислили да имају посла вероватно с лудаком, полицајци су врло брзо открили шта је посреди. Дитер Браун им је објаснио да у последње време има несугласице са супругом, због чега су обоје одлучили да се обрате брачном саветнику. После неколико саветовања брачни саветник је закључио да је Дитер, због посла и породичних обавеза око супруге и двоје мале деце, под сталним стресом. Саветовао му је да некако покуша из себе да избаци нагомилани бес, а узгред, у шали, споменуо да би могао и да виче на сав глас и наг да трчи око дрвета. Дитер Браун је озбиљно схватио речи брачног саветника и, као од мајке рођен, почео да јури и урла по башти. И, како је рекао, стварно се после тога боље осећао.

Управо у години Моцарта, у једној бечкој библиотеци откривен је бакрорез на ком су представљени композитори Волфганг Амадеус Моцарт и Антонио Салијери током „музичке симултанке” у дворцу Шенбрун 1786. године. Тада су, наиме, истовремено писали композиције, а цар Јосиф II требало је да одлучи чија је лепша. Био је то „двобој” такозване немачке и италијанске школе музике.

Када се у јуну 1941. године вратио са грчког ратишта где је учествовао у борбама за Крит као британски војник, познатог енглеског писца Ивлина Воа (1903-1966) замолили су да опише своје прво ратно искуство.

Сви су очекивали опширну репортажу. Међутим, Ивлин Во био је кратак. Написао је само ово:

„Рат је као немачка опера. Сувише дуг и сувише бучан”.

Према истраживању италијанских психолога, све мање љубавних парова изјављују једно другом љубав. Тек једна од десет особа (које тврде да су у љубавној вези) скупи некако храброст и вољеном или вољеној призна своју љубав - показују статистике. Зашто заљубљени данас ћуте? Јер се плаше да ће наићи на неразумевање, тврде психолози.

Последњег дана снимања играног филма „Неприлагођени” (1960) славни амерички глумац Клерк Гејбл (1901-1960) рекао је редитељу Џону Хјустону (1906-1987) да је једва дочекао завршетак филма. Јер, поред Гејбла, главну улогу у филму тумачила је Мерилин Монро (1926-1963) која је својим хировитим понашањем стално нервирала глумца. С муком је успевао да се суздржи до краја снимања, само због поштовања према редитељу.

- Боже, драго ми је да је ово снимање завршено! Та немогућа жена довела ме је до ивице лудила - рекао је Клерк Гејбл Џону Хјустону. - Ма каквог лудила, довела ме је готово до срчаног удара! - исправио се глумац.

Следећег дана Клерк Гејбл, један од најпознатијих холивудских глумаца, добио је срчани удар и умро десетак дана касније.

Научници са универзитета у Абердину (Шкотска) после опсежних истраживања дошли су до закључка да је у морима данас чак седамдесет одсто мање морских паса него што је то било некада, пре, рецимо, двадесетак година. Будући да морски пси пливају близу површине воде, њима веома смета загађеност светских мора - нису у стању да преживе у загађеној води.

Француског краља Шарла IX (1550-1574) његова мајка Катарина де Медичи успела је да убеди да се завереници крију на сваком кораку. Шарл је касније почео да верује како су ташне и новчаници у којима су мушкарци носили новац савршена места за скривање оружја, пре свега ножева, па је забранио да се производе. Није ни сањао да ће то довести до неке врсте преврата у мушкој моди: будући да су новчаници и ташне забрањени, кројачи су почели да праве одела и панталоне с (обавезним) џеповима.