У Пентагон 11. септембра 2001. године није ударио авион исламских терориста, нити било који други, већ америчка крстарећа ракета „круз”. Влада Сједињених Америчких Држава на тај начин је, између осталог, желела да скрене пажњу јавности са економске кризе у земљи. Ово тврди Француз Тијери Мејсан у књизи „L' EffroЪable Imposture” („Страховита превара”).

А докази? То би били снимци објављени на француском сајту www.asile.org на којима се виде сасвим ограничене штете на првом спрату Пентагона док би ударац „боинга 757” изазвао далеко већа разарања. Штета је, како је то прокоментарисао француски дневни лист „Ле Монд”, што нису приказане и друге слике које показују шта је заиста претрпео Пентагон. На страну што је било и доста очевидаца удара авиона у ту зграду.

Шта рећи о тврдњи једне либанске телевизијске станице да су Јевреји анонимним телефонским позивима упозорени да 11. септембра не иду на посао у куле Светског трговинског центра у које ће се, како се видело, залетети авиони терориста самоубица. Ова узнемирујућа вест коси се с неоспорном чињеницом да је тог дана 2001. године у кулама близнакињама погинуло и 130 Јевреја. Зар би били луди да иду тамо ако су обавештени о трагедији до које ће доћи?

Милиони Американаца, као и већи део осталог света уосталом, сумњају у искрцавање људи на Месец. Ово је открио „Галуп”, познати Институт за истраживање јавног мњења. Због чега толико неповерење? Па, на снимцима боравка астронаута на Месецу сенке се налазе у погрешном правцу према доласку Сунчеве светлости, а на небу нема ниједне звезде упркос непостојању атмосфере!

Према веровању огромног броја самих Американаца, Наса је, само да би у свемирској трци надмашила тада далеко бољи Совјетски Савез, потрошила 25 милијарди долара на приређивање филмске сценографије са специјалним ефектима у пустињи савезне државе Неваде где је у снимању искрцавања на Месец помагао и чувени филмски редитељ Стенли Кјубрик, аутор филма „Одисеја у свемиру 2001” и многих других.

Бил Кејсинг, некадашњи шеф за јавност лабораторије „Рокитдајн” која је ракете „Аполо” снабдевала моторима, објавио је књигу „Никада нисмо били на Месецу” („We never went to the Moon”) у којој износи наводну истину да је на Земљи режирано и снимљено не само прво спуштање човека на Месец 1969. године већ и пет потоњих.

Завера великих размера, стварних, претпостављених, а можда и измишљених, било је и на светом месту, у Ватикану. Према књизи америчког новинара Дејвида Јелоупа „У име Бога”, прерана и сасвим изненадна смрт папе Јована Павла И, названог због вечитог осмеха Папа који се смеје, само 33 дана пошто је изабран за поглавара Римокатоличке цркве, нипошто није била природна - папа је отрован јер су кардинали, или већ ко, морали да га спрече у истрази вођења ватиканских финансија.

И Ватикан се уби оспоравајући тровање папе и износећи чињеницу да многи људи, па и светитељи, умиру од срчаног удара поготово када превале 60. годину, а папа је имао 66. Ватикан никога није убедио, па се и у неколико филмова приказује тровање Јована Павла I. У овом случају тешко је бити паметан јер италијанска полиција није имала право да обави истрагу у самосталној држави Ватикану и тајна је остала иза његових зидина.

Многи људи у свету убеђени су да су неки опаки вируси, пре свих Хив који изазива сиду, а скорије и Х5Н1 птичијег грипа, направљени у лабораторијама Ције и намерно пуштени да потамане вишак гладних уста на планети како би на њој остала само такозвана „златна милијарда”, у еколошком и финансијском смислу идеалан број људи на Земљи и то на за живот најпогоднијем афричком континенту који се одавно и систематски, ратовима и глађу, празни да би уступио место тим одабранима.

Сличне теорије завере звуче потпуно лудачки, а у њих се ипак масовно верује. Због чега су одједном неопходне такве закулисне радње? Сасвим је извесно да се нису појавиле изненада и да нису посебност нашег доба високе технологије и опасног живљења.

За време велике куге која је владала 1348. године причало се да су је изазвали Јевреји намерно трујући воду у бунарима. А Француска буржоаска револуција, једна од крупних прекретница у историји човечанства, приписивана је масонима. Чини се да је обичан свет увек замишљао завере да би поједноставио сложена збивања и опасне догађаје тешке да се схвате. То је одувек била добра психолошка одбрана.

Врхунац мрачних интрига и тајанствених вођа је Краљ света из истоимене књиге француског езотеристе Ренеа Генона објављене 1924. године. Генон је, проучавајући окултне приче разних народа, дошао до претпоставке, коју су многи дословно схватили, да мора да постоји неки командни центар у коме се одлучује о судбини света. Тај центар Генон је сместио у подземни град Агарту, негде у Индији или Авганистану.

У Агарти живе милиони мирољубивих, срећних људи посвећених науци и мудрости. Њоме влада Краљ света коме је дат Божији благослов да оствари напредак човечанства и то преко мреже посвећених особа тајно распоређених у сваком друштву тако да се за њих не зна. А, да ли заиста постоје велике мреже које, у тајности, одлучују о судбини свих нас?

Планетарних завера нема, ако не рачунамо глобализам који је прилично јаван, ситних свакако да. Постоје међусобно повезани односи, економски и политички системи у којима су људи сличних интереса, али ти системи имају свој живот и појединци не одређују њихов ток. Чак ни за католичког писца Италијана Виторија Месорија не постоје Господари из позадине мада су, опет по његовом мишљењу, масони ти који у неким земљама одлучују о свему што је важно у политици, економији, финансијама.

Месори сматра да у Сједињеним Америчким Државама данас постоји тајна сарадња масона, екстремних јеврејских групација и фундаменталних хришћана. У Јужној Америци се, уз подршку амбасада Сједињених Америчких Држава и Ције, иза кулиса води борба против Католичке цркве која је, захваљујући томе, тамо већ изгубила 40 одсто верника.

Истина је да на међународном плану игру иза затворених врата води елита, такозвани think tank, у преводу „резервоар идеја”. Они одлучују о свему што је у свету најбитније. Један од примера тих „господара света” јесте Трилатерална комисија коју је 1973. године основао велики амерички богаташ и капиталиста Дејвид Рокфелер да би управљала политиком Сједињених Америчких Држава, Европе и Јапана. Ту су и кругови предузимача и интелектуалаца као што је Група Билделберг, основана 1954. године у Холандији, и Институт Аспен у САД, створен 1950. године.

Тачно је и да мали број људи у свету доноси најважније одлуке и намеће их разним државама не као предлоге и савете већ као свршену ствар која се има спровести. Слабе државе их трпе јер морају. Јаке имају више начина да се одбране, али и у њима све више владају те елите, а не политичари изабрани на демократски начин.

И на крају, а имајући све ово на уму, да ли је човек икада крочио на Месец?.