И Министарство безбедности у Сједињеним Америчким Државама залаже се за очување људског живота и као меру предлаже увођење новог оружја за личну употребу које ће бити сигурна заштита и одбрана, али без смртног исхода. Револвер или пушка, наоко потпуно истоветни као и сви модели оваквог ватреног оружја, имају другачије пуњење. Притиском на обарач из цеви не излеће метак већ зрак електричне струје који нападача на извесно време само омами и обори.

Очни лекари кажу да наше очи располажу нервима и мишићима који јабучице покрећу ка унутрашњој и спољашњој страни. Али, покретање је могуће само истовремено. Одвојено покретање није могуће. Таква заповест у мозгу није записана.

У крчми „Denny’s Beer Barrel Pub” у Клирфилду, у Пенсилванији, од 1998. године на јеловнику је посебно јело, хамбургер „Ye Olde”. Реч је о врло обимном оброку: та пенсилванијска пљескавица тешка је три килограма!

Уз њу, између две половине џиновске земичке - иду и два исечена већа парадајза, два црна лука, дванаест листова топљеног сира, две велике паприке. Мајонез и кечап по жељи, у огромним количинама. Још није примећено да је неки гост успео сам да поједе овај хамбургер.

Да ли су нас многобројне рекламе коначно убедиле да су енергетска пића оно што сваког човека данас одржава на ногама и онда када би најрадије легао да спава? Многе можда јесу, али не и научнике са Универзитета у Блумингтону (Индијана). Осим што су се бавили истраживањем утицаја нових енергетских напитака на организам сасвим обичних људи, научници су покушали да сазнају који би напитак био савршен за спортисте. Као што је познато, многа енергетска пића однедавно су и званични напици на великим спортским надметањима.

Али, научници из Индијане сматрају да те „течне мућкалице” и нису тако благотворне као што се тврдило јер је заправо најбоља - топла чоколада! Чоколадни напитак садржи савршен однос беланчевина, као и других састојака који благотворно утичу на снагу и бављење спортом. По свој прилици, Гете је, као и многи други славни и плодотворни људи који су обележили прошлост наше цивилизације, знао добро шта ради када је посезао за шољицом топле чоколаде.

Да би доказао да говори истину, Ерик Бартош пристао је да се његова прича потврди и детектором лажи. Јер, осим присутних пецароша, нико није поверовао у оно што се догодило Бартошу, тридесетосмогодишњем пецарошу из Флориде који је недавно уловио омањег морског пса. И сам је био изненађен оним што је видео - врх чељусти морског пса красила је бурма, иста она коју му је Бартош ставио када га је две године раније ухватио и потом пустио натраг у океан.

Наиме, у то време Ерик се развео од своје супруге и помислио је да је боље да венчани прстен заувек нестане у морским дубинама него да га бурма подсећа на неуспели брак. Иако постоји фотографија на којој се види да на врху чељусти ајкула заиста има бурму, Бартоша су сви оптужили за лаж наводећи да је у данашње време лако направити фотомонтажу. Детектор лажи потврдио је да Ерик Бартош говори истину.

Иначе, Бартош и његови пријатељи пецају само задовољства ради и уловљени плен, чим испитају шта им се нашло на крају удице, одмах враћају натраг у воду.

Поимање злочина кроз историју стално се мењало. У том смислу, могло би се рећи да је правда била често недостижна и - изневерена... Оно што се некада сматрало најстрашнијим злочином, данас не заслужује ни најмању новчану казну. Ево и примера: према Хамурабијевом закону који је био на снази у Вавилону 1750. године пре наше ере, смртну казну заслужио би сваки трговац кога би нека муштерија оптужила да продаје пиво које је разредио водом. Ту није било никакве милости, те су се произвођачи пива од силнога страха трудили да њихово буде најбоље. Да ли би произвођачи пива данас тако поступили да је Хамурабијев закон остао на снази?

Један старији човек стајао је испод дрвета и са супругом се договарао где би било најбоље да је слика. Изненада, обрушила се повећа грана и човека ударила по глави. Срећом, његову супругу само је очешала по рамену. Одједном су се око несрећног човека окупили пролазници. Убрзо су стигла кола хитне помоћи и превезла га у болницу.

Вест не би била вредна помена да за дрво с кога се одломила грана у Хонгконгу не постоји веровање да доноси срећу. Лам Цуен, дрво жеља, налази се у предграђу Хонгконга и око њега увек има много света. Украшено је мноштвом наранџастих хартијица на којима људи исписују своје жеље јер верују да ово дрво може да испуни жељу свакој особи која је упути на овај начин. Не зна се да ли је шездесетдвогодишњи Кинез, који је срећом прошао с лакшим потресом мозга, успео да на дрво окачи своју жељу, али сигурно није помислио да, како су касније препричавали људи склони црном хумору, дрво може да га повреди.

Веровање да се недостатак једног чула надокнађује јачањем неког другог сасвим је погрешно. Стручњаци Медицинског факултета у Фукуи, у Јапану, доказали су да код слепих људи центар за вид у мозгу има другачију намену. Он на себе преузима сакупљање и обраду додира. Упоредили су рад мозга слепих људи и оних који виде на позитронском емисионом томографу док су им прсти на рукама били заузети обављањем три задатка - читањем књиге Брајевом азбуком, читањем текста писаног уздигнутим тачкицама и читањем енглеских слова и неких других облика писаних рупицама. Уочили су да се код људи који виде повећава проток крви и рад нервних ћелија у центру где се обрађују подаци додира. Код слепих људи уређај је забележио повећан рад у центру за визуелну обраду података. Неурони у овом делу мозга једноставно су се прилагодили да обрађују надражаје из прстију.

Сумња да ли болесници под анестезијом могу да чују оно што се говори у операционој сали најзад је отклоњена. Потврда да мозак прима податке из околине и под деловањем анестезије стигла је после вишегодишњег испитивања које је обављено у Енглеској и у Сједињеним Америчким Државама. Показало се да пацијенти и чују и памте. Сви којима су под анестезијом прочитане одређене речи, без тешкоћа су их се у будном стању сетили. Ни наређење да се ухвате за нос или уво нису пречули. И када су се пробудили из анестезије, прстима су стезали тај део лица.