novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 


Никола Тесла (1856-1943)


Има ли ко да послуша нашу песму?
Има ли ко да послуша нашу песму?
Нико нас не слуша
У својој књизи „Тесла: човек изван времена”, објављеној 1981. године, америчка књижевница Маргарет Чини описује следећи догађај: један млади књижевник дошао је из Србије у Сједињене Америчке Државе и том приликом посетио Николу Теслу. Био је изненађен када је у Градској библиотеци у Чикагу нашао песме Јована Јовановића Змаја - на енглеском. Змајеве песме превео је нико други него Никола Тесла.
- Господине Тесла, нисам знао да вас занима поезија - рекао је земљак славног научника. Теслине очи су засијале:
- Ах, има толико нас Срба који певамо, али нема нигде никога ко би хтео да послуша нашу песму - закључио је сетно научник.


Од најранијег детињства у Тесли је живео проналазач
Од најранијег детињства у Тесли је живео проналазач
Тетке
„Имао сам две старе тетке смежураних лица”, написао је Никола Тесла у својој аутобиографији која је објављена на страницама часописа „Electrical experimentar” 1919. године. „Једна од њих имала је два зуба која су вирила из уста попут слоновских кљова. Забадала би их у моје образе сваки пут када би ме пољубила. Ништа ме није плашило више од тога да ме љубе толико привржене, а ружне тетке.
Док ме је једном приликом мајка држала на крилу, пришле су тетке и упитале ме која је од њих две лепша. Посматрао сам их неко време, а онда показао на једну од њих и рекао:
- Ти си мало мање ружна.


Утопљеник проналазачког духа
Лабораторија је била његов дом
Лабораторија је била његов дом
„Недалеко од места где сам као дечак ишао у школу, постојао је млин а поред њега насип на реци”, присећао се једном приликом Никола Тесла догађаја из свог детињства.
„По правилу, вода се ретко када подизала и то врло мало преко насипа. Препливати тај део није било нимало опасно, па сам ја то често и чинио. Једног дана, сасвим сам, отишао сам до реке да мало уживам. Када сам допливао близу зида млина, с ужасом сам схватио да се ниво воде подигао знатно више него обично и да не могу да се супротставим реци која је све већом брзином почела да ме вуче. Покушао сам да се извучем, али било је прекасно. Срећом, успео сам некако да се зауставим тако што сам се с обе руке ухватио за зид. Међутим, притисак на груди био је толико јак да сам главу једва држао изнад површине воде. Да све буде још горе, никога није било на видику, а мој глас се губио у буци коју је стварала набујала река.
У добро познатом огледу Никола Тесла, који се види у позадини фотографије, успео је да осветли свог пријатеља, познатог америчког књижевника Марка Твена
У добро познатом огледу Никола Тесла, који се види у позадини фотографије, успео је да осветли свог пријатеља, познатог америчког књижевника Марка Твена
Полако ме је напуштала снага и више нисам могао да се одупирем води која ме је одвлачила од зида. Баш када сам хтео да се препустим судбини и окончам живот тако што ћу се разбити о стене, пред очима ми је синуо добро познати дијаграм хидрауличног закона према ком је притисак течности у покрету сразмеран површини која је изложена притиску. Одмах сам се окренуо на леву страну.
Чудо се догодило: притисак се смањио, па сам открио да ми је готово лако да се из тог положаја одупрем снази воде... Успео сам да се извучем последњим делићем снаге и, чим сам се докопао обале, пао сам у несвест. Ту су ме касније и нашли. Површински слој коже с леве стране мог тела био је одран и прошле су недеље пре него што је грозница престала и почело да ми бива боље. То је само један мали пример, али чини ми се сасвим довољан да покаже да ја не бих био у прилици да вам причам ову причу да није било тог проналазачког порива у мени”.


На насловној страни чувеног часописа „Тајм” 1931. године, поводом седамдесет петог рођендана, појавила се фотографија нашег славног научника
На насловној страни чувеног часописа „Тајм” 1931. године, поводом седамдесет петог рођендана, појавила се фотографија нашег славног научника
Изгубљена награда
Пронела се вест да ће Нобелову награду за физику 1912. године поделити Никола Тесла и Томас Едисон. Као што је познато, Тесла није био баш склон Едисону. У ствари, сумњао је да га је Едисон преварио. Стога је забранио да њихова имена буду повезана на било који начин. Причало се да је Нобелов комитет тада променио одлуку: награда је додељена шведском научнику мањег значаја Нилсу Густаву Далену. Ни Тесла ни Едисон никада нису добили Нобелову награду.


Јула 1942. године Тесла је снимљен у хотелу „Њујоркер” с краљем Петром II Карађорђевићем. Трећи слева је Теслин нећак Сава Косановић
Јула 1942. године Тесла је снимљен у хотелу „Њујоркер” с краљем Петром II Карађорђевићем. Трећи слева је Теслин нећак Сава Косановић
Ноћни позив
Готово читав живот Никола Тесла провео је као чудак и то је било познато већини његових сарадника и познаника. Непосредно пре смрти, у глуво доба ноћи, Тесла је телефонирао америчком Министарству одбране и рекао им да је на прагу открића новог револуционарног оружја (названог „телефорце” - „зраци смрти”), те би волео да поприча са неким о томе. Теслин саговорник, пуковник Ерскин, није схватио с ким разговара. Био је убеђен да је неки лудак случајно дошао до броја телефона министарства... Уверавајући га да ће убрзо да га позове, чим се посаветује с надређеним, пуковник је с олакшањем прекинуо везу.

Корак назад