novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 


Бесна жвака
Када сте љути, да би се избегле свађе и непромишљени поступци, нема бољег лека од жвакања, открили су амерички психолози. Свеједно је да ли ће то бити тврд хлеб, жилаво месо или јабуке, тек помоћи ће да се смањи општа напетост и врати добро расположење - тврде стручњаци.


Најбржа обала на свету
У спорту, када је у питању дисциплина трчање, црнци имају предност над белцима, утврдили су амерички лекари. Генетским наслеђем они су грађом тела напросто предодређени за спринт. Брзина трзаја колена већа је код црнаца него код белаца, а бржи рефлекс јача мишиће што за последицу има чвршће и теже кости. Црнци имају и мање телесне масти, уже кукове, јаче бутине, дуже ноге и мање развијене листове него белци. Али, и међу црним спортистима има разлике. Најизразитије одлике тркача имају спортисти са западне обале Африке. То казују лекари а доказују спортска такмичења.


Бесплатан превоз
Да би се смањио број саобраћајних несрећа које односе бројне жртве, у северној Белгији донет је пропис по коме сваки становник који одјави аутомобил има право да се три године бесплатно вози аутобусом или возом на свим градским и међуградским линијама.


Планинари и пилоти
Мал ди Пуна, назив за висинску или планинску болест, потиче од имена јужноамеричке планине Пуна. Године 1854. на тој планини први пут ју је установио тамошњи лекар Ахренс. Уочио је да људи на висини изнад 3500 метара надморске висне осећају замор, вртоглавицу, растресеност, повраћају, крваре из носа и ушију, нокти, уста и кожа им поплаве, а пулс и дисање се убрзавају. Узрок ове болести тек касније је откривен. Тегобе настају услед недостатка кисеоника и угљен-диоксида на великим висинама. Од ове болести највише пате планинари и пилоти .


Здрав прслук
Швајцарски научници улажу велики напор да на сваки начин помогну очувању здравља. Да би човек имао увид у своје здравствено стање и на време отишао код лекара, удруженим снагама стручњаци текстилне и дигиталне технологије изумели су прслук који „надгледа” рад свих органа у људском телу. Исплетен од памучних и електропропусних, сензорских влакана, прслук бележи сваку промену у телу од крвног притиска до размене материја. То се очитава на екрану малог уређаја с којим је прслук бежично повезан. Поред тих података, уређај даје и савет шта треба да се уради - попије вода, узме прописани лек или хитно оде код лекара.

Корак назад