Својевремено је обављено једно истраживање о односима између медија и бајке. Бониела Анастасов и Јелена Мартиновић прикупиле су податке анкетом, којом је обухваћено 204 случајна пролазника (109 мушкараца (М) и 95 жена (Ж) свих старосних (18-80) доби), из различитих делова Београда. Свакога од њих љубазно су замолиле да одговоре на питање: Постоји ли веза између бајке и медија (посебно за штампу, филм, радио, ТВ)? (ДА - У чему се она састоји? НЕ - Зашто?). Код обраде података располагало се узорком у коме је више од половине анкетираних завршило само средњу школу (ССС), четвртина њих дипломирала је на неком факултету (ВСС), а најмање је оних са завршеном вишом школом (ВШС) или само са нижом стручном спремом (НСС).

• Какво глупо питање, наравно да немају никакве везе!!! (23, М, ССС)

• Новине пишу бајке. Нпр. кад пишу о пензијама. Чиста бајка! Кад видим нечију умрлицу, ја не верујем. И то некада измисле! (68, М, ССС)

• Новина има све карактеристике једне бајке: Био једном један... Крај је срећан, али не за нас који читамо, већ за главну личност у тексту. (42, М, ВСС)

• Бајка има само лепу страну, док новина поседује и ону другу. (37, М, ВШС)

• У бајци је све лепо, док филм може имати и ону другу страну. (58, М, ССС)

• У бајци можеш видети и прочитати само нешто лепо, релаксирајуће, са срећним крајем. А филмови су данас различити: могу бити мање, много мање, ведрији од бајке. (32, Ж, ВШС)

• У бајци је све срећно и све је у неком реду - увек са срећним крајем - док на телевизији то не постоји. (22, М, ВСС)

Подсетник бр. 1: У бајкама има главних личности за које крај није срећан (нпр. девојчица са шибицама; и бајка има и ружну страну (нпр. Пепељугина маћеха својим рођеним кћеркама сече прсте и пете на ногама не би ли обуле стаклену ципелицу); и бајка може имати и ону другу страну (нпр. патуљцима није лепо што их Снежана на крају оставља); и у бајци можеш видети и прочитати нешто много мање ведро (нпр. „Оле Лукоје”); постоје и телевизијска дела у којима је све срећно и све у неком реду (нпр. „Отворена врата”).

• Информација која је нетачна код људи изазива слику о измењеној стварности, што је - на неки начин - бајка. (42, Ж, ВСС)

• Доста ствари у филму рађено је према бајкама, а исто тако пуно ствари је остварљиво само у бајкама. (32, Ж, НСС)

• I бајка и новине могу садржати доста лепог и неистинитог. (38, М, ССС)

• Нема разлике између бајке и новина. Све је измишљено - како коме одговара. (26, М, ССС)

Подсетник бр. 2: Новинарско обликовање вести и података може бити мање и/или више веродостојно; медијске слике стварности уместо стварности могу бити мање и/или више веродостојне; слике измењене стварности јесу подражавање стварности; уметност је стилизација стварности; бајка је уметничко дело. Стварност и истина нису једно те исто. Лепота јесте истина. Вредност и измишљеног и стварног настаје у сусретима из којих се отварају најразличитији доживљаји.

• У филму је све на извол'те, а у бајци сам мораш да слажеш слике у својој глави. (32, М, ССС)

• Бајку доживљаваш сам, а филм увек нуди готову верзију. (42, М, ВШС)

• Бајку увек можеш гледати на други начин, а код филма је то другачије. (42, Ж, ССС)

• Бајку читаш сам и ствараш слику у глави, док код телевизије имаш већ сервирану слику. (32, Ж, ВСС)

Подсетник бр. 3: I у филму сам мораш да слажеш слике у својој глави; и филм доживљаваш сам - колективни сан и заједничко физичко присуство једној пројекцији никад не значи да смо гледали исти филм (из истог мрака свакога вреба нешто друго!!!); и бајка нуди готову верзију (увек је тачно назначено како ко изгледа, у каквом окружењу живи, како путује...); бајку најчешће не читаш сам, оне се приповедају и, баш као и телевизија, најбоље гледају с онима које највише волимо. Сваку (па и телевизијску) слику сви доживљавамо на себи својствен начин.

• Бајка може бити уметничко дело, а новине то не могу. (49, М, ССС)

• За мене је бајка стварност и лепота, а новине су ружне. (52, Ж, ССС)

Подсетник бр. 4: Бајка јесте уметничко дело; новине су и дневне новине и часописи; има новина које припадају уметности; уметничка тема не обезбеђује новинама уметничку вредност. Било која тема може бити уметнички обрађена.

• Бајке имају јасну поруку, а радио је - као и сви остали медији - злоупотребљен! (57, М, ССС)

Подсетник бр. 5: Како већина тврди да тачно зна шта је писац хтео да каже, кад за већину бајки нико не зна ни ко је писац? Највећа злоупотреба уметничког дела је свођење лепоте на поруку, поуку, наравоученије...

• Наравно да постоји веза између бајке и филма, зависи само да ли су бајке крваве или не. (38, М, ВСС)

Немају никакве везе јер су настали у различито време.

• Филм и бајка немају ама баш никакве везе. Филм је измишљен после бајке и све има своју одређену причу и свој наступ производње. (48, Ж, ССС)

• Радио је мало савременији, бајке сам некако превазишао. (28, М, ССС)

• Бајка постоји пре телевизије. Стари су причали бајке, а телевизија је производ времена. (48, М, ССС)

Подсетник бр. 1: филм је измишљен после фотографије, па имају и те какве везе; телевизија је измишљена после филма, па имају и те какве везе; дигитални медији су настали пет векова после штампе, а имају и те какве везе; Енди Ворхол је сликао пет векова после Леонарда да Винчија, а имају и те какве везе... настанком савременијих појава, вредна дела нису превазиђена. Бајке не припадају прошлости!

Лажи су садржај и медија и бајке.

• Лажи су садржај и новина и бајке. (57, Ж, НСС)

• Бајка и ТВ? Обе лажу! (50, М, ССС)

• Постоји веза између бајке и филма: све што је у филмовима није истина. (38, М, ССС)

• Све је то исто нафиловано, неистинито. Али, постоје и неки истинити филмови - без приметних лажи. (36, Ж, ВШС)

• I на радију су почели да причају бајке. (27, М, ССС)

• ТВ говори исто што и бајка - неистину! (38, М, ВСС)

• I бајка и телевизија могу садржати доста неистинитог и измишљеног. (54, Ж, ВШС)

• Све новине у себи скривају бајке у које верујемо сви ми. (48, М, ССС)

Подсетник бр. 2: медијски манипуланти се не служе лажима, већ вештим одабиром и спретним ређањем само оних делића истине којима могу да остваре жељене утицаје - што више пружају, то више могу да сакрију; бајка је уметничко дело, а лепота је истина; стварност и истина нису једно те исто; што је измишљено може бити истина.

Медији преносе истину, а бајке су измишљотина.

• Новине су преглед чињеница, а може да буде понека измишљотина - али ретко. (39, Ж, ССС)

• Радио везе нема с бајком јер преноси истину. (40, М, НСС)

• На радију чујем вести којима више верујем него бајкама. (32, М, ССС)

• На телевизији се може видети пуно реалних, истинитих ствари, док је у бајци углавном све лепо и неистинито. (44, Ж, ВШС)

• Радио волим и редовно га слушам, а бајка је ипак нешто измишљено и непостојеће. (38, Ж, ВСС)

Подсетник бр. 3: Преглед чињеница не мора припадати истини, а бајка није измишљотина; радио не преноси увек и само истину, а Шилер каже: „Дубља значења крију се у бајкама што сам их чуо у детињству, него у истинама којима ме је научио живот”; нестварно може бити садржај лепог, а лепо не може бити неистинито; што је измишљено може да постоји.

Бајке не пишу о јучерашњим догађајима и спорту.

• Читам само спортску страну, а бајке не пишу о јучерашњим догађајима и спорту. (29, М, ССС)

• У новинама сваки човек може прочитати оно што га занима и оно што му се допада. (46, М, ВШС)

• Радио? Ту човек може да нађе себе, свој дух, свој его јер управо тражи оно што га занима. (38, Ж, ВСС)

Подсетник бр. 4: Бајке се баве различитим темама; уметност није намењена човеку који чита само спортску страну; и у бајци човек налази оно што га занима; вредносни суд је недостижан за човека који се задовољава само оним што му се допада; у бајкама човек налази себе, свој дух, свој его (човек мора да прочита књигу Бруна Бетелхајма „Значење бајки”, бар тумачење „Три прасета”).

Бајка се не мења.

• Бајка се не мења, за разлику од новина. (43, М, ССС)

Подсетник бр. 5: Изворна бајка испрва се мењала од приповедача до приповедача; забележена или ауторизована бајка мењала се од издавача до издавача (а богами и од издања до издања); паковање у глобалном селу учинило је да се бајка мења од медија до медија (сликовнице, бојанице, стрип, филм, телевизија, интерактивне игре, дигитални медији...); промена је својствена бајци.

И кад има разлике, опет служе за забаву.

• Бајка је бајка. Радио је нешто друго. Да ли ти чујеш нешто кад читаш бајку? (24, М, ССС)

• Бајка и новине су једно те исто јер се чита и чује. (72, М, ССС)

• На радију има више песама. (28, М, ССС)

• I бајка и филм служе за забаву. (36, М, ССС)

• Не волим бајке. Жао ми деце. (20, Ж, студент)

Бајке су глупости.

• Новине су давно постале бајка - прича за малу децу. (26, М, ССС)

Подсетник бр. 1: Бајка је уметничко дело; само ретки пишу приче за малу децу - најмањи је број великих писаца књижевности за децу; уметност се не вреднује према узрасту публике.

Деца су глупа, а одрасли су паметни!

• Мислим да у бајке верују само деца, а у радио више одрасли. (24, М, ВСС)

• У телевизију верују старији, а у бајку само деца. (25, М, ВШС)

Подсетник бр. 2: Деца верују у истину, а води их искрено осећање; одрасли верују у оно што припада њиховом стереотипу, личном критеријуму и - најчешће на предрасудама - изграђеном погледу на свет; деца препознају лепоту, а одрасли се руководе интересима.

Неке бајке су за одрасле, а неки медији нису за децу.

• Многи филмови су бајке, али за одрасле. (25, М, ССС)

• Бајке су за децу, а телевизија за одрасле. (62, Ж, НСС)

Подсетник бр. 3: Бајка је уметничко дело; медијско кодирање бајке не мора бити уметничко дело; уметност је равноправно намењена и деци и одраслима; уметност медија равноправно припада и деци и одраслима.

• I бајка и медији су слични сну. У оба случаја најјачи и најприсутнији је лични доживљај. (24, Ж, ВСС)

Стварност је пролазна, а истина није!

• Бајка је, за мене уметност, а новине су оно што дође и оде. Иако су бајке нестварне, опет, за мене, имају више истине него данашње новине. (42, М, ССС)

• Новину доживљавам као вид извештаја (без обзира на тачност извештавања), а бајку као уметничко дело. (47, М, ВШС)

• На филму је комбинација стварног и нестварног. Цео живот је бајка. (63, Ж, ССС)

• I бајка и ТВ нуде фантазију (елементе фантазије) и - ако је у свакој фантазији пола истине - свако, према својим потребама, одређује која је то половина. (39, Ж, ВСС)

Лепота је истина.

• I бајка и филм су само лепа реч и лепа слика. (32, Ж, ССС)

• Пуно се лепих ствари може видети на филму. Исти је случај и са бајком која је увек чаробна, лепа, са дивним садржајем. (49, Ж, ВСС)

• Људи сањајући гледају филм, то је као и у бајци. (33, Ж, ВСС)

• Постоји разлика само у начину примања поруке: бајка је визуелни медиј док код телевизије постоји и аудитивни аспект. (29, Ж, ВСС)

Богатство лепоте је у разноликости доживљаја који се отварају приликом сваког новог сусрета с њом.

• Бајка и радио? Оба медија доживљаваш чулима: само слушаш одређену материју и ствараш слику у својој глави. (24, Ж, ВСС)

• Увек се може имати нова слика бајке. Различито је можеш гледати. Филм, такође, у различитим тренуцима можеш различито доживети. (42, М, ВШС)

Подсетник бр. 0: Честертон каже: „Своју прву и последњу филозофију, ону у коју верујем с ненарушивом извесношћу, научио сам у дечијој соби... Оно у шта сам тада највише веровао, јесу ствари које се зову бајке.”

Биће једном једна планета Земља у којој свемоћно влада Умиљати Екран. Бивши људи, из времена садашњег, духовито су веровали да ће се у доба Умиљатог Екрана глобално село смањити у монопол једног канала из кога се изливају сви токови духа. Међутим, уследило је раздобље у коме свако има свој екранчић - да позове све потребне податке и сва жељена бића. Свако има и свој екран - да се укључи у планетарни подухват откривања, сазнавања, борбе, уживања, узимања или давања. И свако има своју сопствену екранчину кроз коју стижу људи, машине, сликарска платна, стрипови, фотографије... - али, све то у природној величини. У доба Умиљатог Екрана биоскопи имају све мању и мању публику, а платно је сваким даном све веће да би намирило све амбициозније захтеве дигиталних и оних нових ефеката.

Све се заправо збило као у класичној кобајаги бајци. Умиљати Екран срећно чува свој престо захваљујући чаробном напитку од кога свако чита новине и књиге које сам ствара, слуша радио-програм који сам припрема, гледа телевизију коју сам слика и ужива у филму који сам пакује попут уређаја за инстант кафу. На планети Земљи живот живи своју виртуелну стварност управо и само зато што је у међувремену настао и виртуелни човек. А да ли је умиљатост екраноликости учинила да сви такви живе дуго и срећно - откриће само они који умеју да отворе неке нове екране...

Подсетник бр. 1: Није хтео да каже ништа, осим да исприча што је управо испричано; и, ево, наслућује да неко пита: Постоји ли веза између свега овога и медијских икона?; и уопште не сумња да маса виче: Истини за вољу, причи о малим главама, стварно, нема краја!!!