Када је „Ренова” прошлог лета избацила на тржиште црни тоалет папир, нико није веровао да ће заинтересованост купаца бити тако велика. Пошто у продавницама већ има толико разног тоалет папира различитих боја и најневероватнијих шара, пре овог португалског произвођача, никоме није пало на памет да направи ову хартију потпуно црне боје. Одједном су, и изван Португала и Шпаније, где се у почетку продавало, и у другим развијеним земљама света пожелели да на полице изложе „Реновине” ролне црног тоалет папира. Иако нису нимало јефтине - два и по евра по комаду - купци у Америци, Канади, Аустралији, Јапану и у појединим великим европским земљама лудују за овим производом. До сада је предузеће зарадило сто двадесет милиона евра на производу који, као што се види на фотографији, може да се употреби и у друге сврхе. - А шта на ову нову моду каже Кен Фишберг, који не Интернету има сајт - тоалет папир енциклопедија www.toiletpaperworld.com

- Иако људи воле да виде тоалет папир, рецимо, с одштампаним доларским новчаницама, стрипским јунацима или репродукцијама познатих сликара, искуство нам показује да ће ипак пре одабрати да купе „обичан”, значи - што мекши и, ако није баш бео и са неприметним шарама, онда неки пастелних боја. Црни тоалет папир више је добар „штос” и мислим да ће бити у моди само док се купци на њега не навикну.

Ко случајно уђе у „Кетин салон” у Ла Верну, градићу у америчкој држави Калифорнији, изненади се необичним муштеријама Наиме, ово је један од ретких, ако није и једини, салон за улепшавање пацова, мишева и других глодара - кућних љубимаца.

Ако постоје места намењена псима и мачкама, зашто се и власницима прилично неомиљених глодара не омогући да негде улепшају своје љубимце. Тако је размишљала власница салона Кети Волсон која данас има посла преко главе. Не само из Ла Верна, него и из других делова САД, људи доносе своје кућне љубимце којима запослени пружају различите услуге. За десет долара детаљно им оперу крзно, исеку канџе и, ако је потребно, уништавају им буве.

- Сад сам се већ навикао - каже Кери Гарисон, један од запослених у салону - али у почетку сам муку мучио да, рецимо, обухватим малог миша и да му исечем канџе. Имају тако мале ножице.

Када је једнога дана ушао у свој омиљени париски ресторан, француски писац Алфред Жари (1873 - 1907) - иначе познат као писац драме „Буба у уху” приметио је веома лепу жену. Сео је за сто преко пута и покушао да привуче њен поглед. Међутим - узалуд. Дама је била усредсређена на одраз свог лика у огледалу које се налазило на зиду поред Жарија.

Било је очигледно да се сама себи диви... После неког времена изгубивши стрпљење, Жари је из џепа извадио пиштољ и испалио метак у огледало. Уз прасак, стакло се разбило у најситније делове. Лепа дама пренеражено је погледала Жарија који јој се уз смешак обратио заводничким гласом:

- Па, можемо ли сада да се упознамо и поразговарамо?

Многе славне историјске личности волеле су да се тетовирају. Између осталих, било је и тетовираних краљева. На пример, Петар Велики, Катарина Велика, Вилхелм II и многи други. Занимљиво је да су и учесници Француске револуције такође гајили исту страст према тетовирању: као да су желели да на телу овековече своје политичко опредељење. Међу њима био је француски генерал Жан Батист Бернадот (1763-1844), који је на руци имао тетовирану реченицу „Смрт краљевима!” („Морт ауШ роис”). Будући да је у његово доба била непозната техника брисања тетоваже, генерал Бернадот свакако се нашао у незгодној прилици због раније одлуке да се тетовира. Јер, човек коме је на руци писало „Смрт краљевима!”, 1818. године постао је краљ Шведске! Он је зачетник династије која и данас влада Шведском.

Пре тридесетак година (почетком седамдесетих година 20. века) двоје младих глумаца, Пени Маршал и Роб Рајнер (потоњи познати филмски редитељи) заљубили су се једно у друго и венчали. Њихов дом у Лос Анђелесу увек је био у нереду, односно, схватили су да је лоше уређен. Када су добили позив да иду на снимање у Њујорк, одлучили су да унајме стручњака за унутрашњу архитектуру како би им уредио кућу. По повратку у Лос Анђелес, били су пресрећни - кухиња је била предивна, баш као и дневни боравак, купатила... Задовољни и раздрагани, напослетку су ушли у спаваћу собу и бацили се на велики брачни кревет. Све је било савршено. Из кревета су могли да гледају телевизију. Одлучили су да виде шта је на програму. Управо у том часу говорила је славна пророчица Џин Диксон (која се прочула предвиђањем убиства председника Кенедија). Између осталог, Џин Диксон је казала:

- Глумачки пар Рајнер - Маршал ускоро ће се развести...

Роб и Пени праснули су у смех.

Годину дана касније, они су се развели.

У Британском музеју у Кембриџу и даље се препричава сасвим невероватан случај због кога су, на њихову велику жалост, доспели на насловне стране многобројних новина. У музеју овог универзитетског града постоје малобројни, али врло драгоцени предмети. Посебно су се поносили кинеским вазама које потичу из касног 17. и раног 18. века. Те порцеланске вазе већ скоро четири деценије, откако су 1948. године поклоњене музеју, биле су изложене у витринама које су постављене у дну степеништа. Управа музеја предузела је неопходне мере за заштиту од могућих крађа, али оно што их је снашло, заиста нису могли да предвиде.

Пре отприлике месец дана један од посетилаца, коме се из оправданих разлога не открива име, с горњег спрата степеницама је силазио у приземље. На несрећу (не његову већ музеја), на ципели му се одвезала пертла. Мушкарац се спотакао, полетео низ степенице и улетео право у витрину с вазама. Из управе су одмах саопштили да је посетилац прошао без озбиљнијих повреда, али су зато страдале вазе - поломиле су се у најситније делове. Ништа друго не преостаје, како саопштавају, него да рестауратори сада приону на посао и, како знају и умеју, излепе делове, саставе вазе и колико-толико поправе велику штету.