Ова именица изведена је од глагола прозрети и то у његовом изворном, конкретном значењу погледати кроз нешто, продрети погледом (као провирити), а не у оном данас уобичајеном, апстрактном проникнути у нешто, схватити нечије мисли, намере... Основни глагол зрети гледати, видети временом је нестао (због хомонимије са зрети сазревати), али су у живој употреби остали његови облици са префиксима, нпр. назирати, надзирати (отуд надзор), обазрети се и обазирати се (отуд обзир увиђавност, али и кованица обзорје хоризонт), презирати (отуд презир). Од основног глагола потиче и застарела именица зрцало огледало, зрак (светлости), зора почетак дана, видела, у дијалектима и зреће зеница.

Занимљиво је шта све прозор значи - или је значио. Осим данас уобичајеног отвор у зиду зграде кроз који улази светлост и ваздух, као и оквир са стаклом који тај отвор затвара, прозор је и узан отвор кроз који се гледа унутрашњост нечега - у народној песми то се друкчије зове прозирало и прогледало, а ми бисмо данас рекли просто шпијунка.

Осим тога, из стихова

На прси му токе проломише,
а на плећи прозор отворише

или

И погоди од Олаша Муја,
На прси му прозор учинио

видимо да је прозор и рана на телу (обично прострелна), пренесено и извор светлости Од Божијег прозора, од сунчаног истока како Вук наводи у „Српском рјечнику”. Код неких писаца прозор је око; очи. Пример из народне приповетке Има само један прозор на кући кроз који се улази и излази, сведочи да граница између врата и прозора није одувек била баш оштра - бар не у примитивним кућама које су имале само један отвор према споља. У сваком случају, прозори су вековима били врло мали, па не чуди да речници бележе само један аугментатив, прозорина, и више деминутива ове речи: прозорић, прозорчац, прозорчић, прозорак, прозорац...

Варошица Прозор близу Травника и села Горњи Прозор и Доњи Прозор у Лици нису никакви прозори нити рупе насред пута, већ места одакле се пружа леп поглед, одакле пуца видик.

Прозор јесте домаћа и врло стара реч - у старосрпском је посведочена још од најранијих писаних споменика, од 13. века - али је нарочита по томе што је нема код других словенских народа већ само код Срба и Хрвата (повремено се среће и код осталих јужних Словена, али у ограниченој употреби).

Домаћи, словенски синоним за прозор је окно, под којим се у српском подразумева прозорско крило (код савремених, великих и вишекрилних прозора), или шахт, рударско окно, преградак у амбару или воденици, али та именица прасловенске старине до данас постоји као главна реч за појам прозор у већини словенских језика. Она је директна изведеница од око и заправо значи нешто што изгледом или наменом личи на око. Историјски гледано, у постојбини Словена где је владала врло хладна клима, прозори нису били ни налик данашњим - служили су само за то да се кроз њих погледа, провири, евентуално мало проветри. Тако и нашем окну не само синонимне, већ и сродне германске речи, енглеско ЮиндоЮ прозор и староисландско виндауга, дословно значе ветрово око.

У неким нашим крајевима (у Качеру и Колубари) постоји још једна реч за прозор која додатно потврђује да је назив за тај предмет нераздвојан од глагола који значи гледати - то је виглед, отвор на забату; природан отвор на пећинском своду. Ова ретка и на први поглед необична реч има сасвим одговарајуће облике у истом значењу у словачким, пољским и украјинским дијалектима (док у чешком они значе поглед, видиковац, а у белоруском огледало), што говори о старини свих њих заједно.

Са доласком Турака, у српском језику као и на читавом Балкану, раширила се њихова реч пенџер. Она је честа у народној песми, а до данас се одржала у неким дијалектима. Вуку је, док је скупљао речи за „Српски рјечник”, неки Сремац објаснио да је њему пенџераш „онај сусјед којега пенџери од куће гледе у моје пенџере”.

У Приморју, а донекле и у залеђу, прозор се зове финестра, фонестра, фунистра (у старијој варијанти и понестра, понистра, пунистра) према италијанском finestra (од латинског finestra, које је дало и француско fenetre и немачко Fenster - отуд војвођански избачени прозори за посматрање пролазника, кибицфенстери).

Најновија страна реч за прозор коју користимо у српском језику, и то у облику множине Windows, с једне стране се уопште не односи на праве прозоре, а са друге стране, управо ти прозори све више постају главни и незаменљиви прозор у свет савременог човека.