Недавно истраживање показало је да Британци понедељком, чешће него било којим другим даном у недељи, избегавају да иду на посао. Претварајући се да су болесни, јаве се телефоном, кашљу и кијају у слушалицу, или, што им је много мање непријатно, замоле некога да то учини уместо њих. Почетак фебруара посебно је погодно доба за неплаћене нерадне дане.

- Годишњи одмор још је далеко, а многи су уморни од претходних празничних дана. - објашњава психолог Кери Купер, који је један од покретача овог истраживања. Људи су потиштени, испразнили су им се новчаници. Зато запослени, који у Великој Британији имају права на двадесетдводневни одмор, уграбе још око девет дана приде.

Леополд Годовски, син истоименог познатог диригента, замолио је своју сестру да његову децу, трогодишње близанце, одвезе колима кући будући да је он био заузет.

- Молим те - упозорио је Леополд сестру - вози пажљиво јер у пртљажнику имам две скупоцене виолине!

- Баш си безосећајан! - узвратила је сестра. - Да ли то значи да треба више да водим рачуна о деци или о виолинама?

- О деци, разуме се! - одговорио је Годовски. -Не брини, виолине су осигуране на високу суму!

Још за живота италијанског пустолова и алхемичара Алесандра Каљостра (1743-1795), као и касније, испредале су се невероватне приче о његовим чаробњачким моћима. Између осталог, шушкало се да је пронашао напитак „вечне младости”, те да има више од три стотине година. Радознали људи никако нису успевали да потврде или оповргну ове гласине. Један од њих упитао је Каљостровог слугу да ли зна колико његов газда заиста има година. Имајући у виду какав одговор очекује љубопитљивац, духовити слуга је одговорио:

- Појма немам колико господин има година! Код њега сам у служби тек један век!

Када је 1949. године амерички гангстер Лаки Лучано (1897-1962) посетио своје родно место Леркара Фриди на Сицилији, он је као прави мафијаш, унајмио новинара да о томе напише репортажу. Наравно, потплатио је и уредника часописа у ком је репортажа требало да буде објављена. Јер, он је заиста био славна личност - шеф мафије.

Стигавши у село, на кућном трему Лакија је чекао отац. Обојици су потекле сузе, а блицеви фото-репортера су блеснули. Истог трена Лаки се окренуо и уперио пиштољ у представнике „седме силе”:

- Ово нећете да снимате! Ако то виде, људи могу да помисле да сам нека секаперса!

Да би код осигуравајућег друштва оправдали разна оштећења на својим возилима, Британци смишљају невероватне разлоге. Ево неких најневероватнијих:

• Док сам колима пролазио кроз шуму, залеђена веверица пала је на ветробранско стакло и разбила га у хиљаду комада.

• Кола су била паркирана, али, на моје велико запрепашћење, на хаубу се сручио огроман јелен.

• Смањио сам брзину, ушао у оштру кривину и, одједном, кроз отворен прозор сувозача однекуд је упало огромно залеђено пиле, пролетело поред моје главе и кроз мој прозор ударило право у ветробранско стакло кола која су пролазила другом траком.

• Одједном се око мог аутомобила створило крдо крава које су почеле да лижу каросерију. Отуда оштећења на колима.

• Сударио сам се за зебром у сафари парку.

• Стајао сам на семафору и чекао да се упали зелено светло. Кроз прозор је улетела оса, увукла се у моје панталоне и ја сам несвесно притиснуо гас и ударио кола која су била испред мене.

• Во који је побегао са сточног сајма роговима је свом снагом ударио у мој аутомобил и тако га оштетио.

Док је дириговао Њујоршком филхармонијом, познати диригент Бруно Валтер (1876-1962) приметио је да први челиста, Алфред Валенштајн, уопште не обраћа пажњу на њега. После неколико дана, Валтер је одлучио да насамо разговара са челистом.

- Шта заправо желите да постигнете, господине Валенштајн? - упитао га је после пробе Бруно Валтер.

- I ја бих једнога дана желео да постанем диригент, а не само да слушам друге - признао је челиста.

- А када то постанете, надам се да пред собом нећете имати Алфреда Валенштајна! - узвратио му је диригент.