У мају 2003. године француска саобраћајна полиција без поговора је, на лицу места, одузела возачку дозволу Хуану Паблу Монтоји. Чувеног возача „формуле 1“ полиција је зауставила када се, док је боравио у Француској, у свом аутомобилу марке „бмЭ 5“ враћао у Ницу.

Зашто су саобраћајци били тако немилосрдни према колумбијском возачу? Јер је возио брзином од 210 километара на час!

Истини за вољу, када су у полицији дознали о коме је реч, дозвола је Монтоји одмах враћена. Само је платио новчану казну за прекорачење брзине.

Током америчког грађанског рата, 1864. године, генерал Џон Сеџвик предводио је снаге Северњака против трупа Конфедерације када су се две војске сукобиле у Вирџинији. Будући да су снаге Конфедерације почеле да надиру, генерал Сеџвик схватио је да је његовим војницима потребна подршка. Стога је узвикнуо:

„Хајдемо људи! Не плашите се! Па они ни слона бе би могли да погоде са оволике удаље...

Удаљености, вероватно је хтео да каже генерал. Јер, беху то његове последње речи. Био је смртно погођен.

Недавно спроведено истраживање међу средњошколцима у Великој Британији изазвало је велику пометњу међу родитељима и наставницима. Наиме, показало се да би један од десет тинејџера, када би му неко обећао да ће сутра постати звезда, из истих стопа напустио школу и одрекао се даљег образовања. Изгледа да су млади Енглези опседнути славом која се, како погрешно верују, стиче преко ноћи. Због популарности, особе без великог образовања могу да буду славне, а уз славу иде и велики новац.

Оно што млади не схватају, објашњава водећи британски публициста Макс Клифорд, јесте да није нимало лако постати звезда, а потом и живети тако. Мања је вероватноћа да неко постане славан него да извуче главну премију на лутрији: то се догоди једној од тридесет милиона особа. Шта би млади у нашој земљи рекли када би слично истраживање неко спровео у средњим школама?

Био је 2. август 1876. године када је легендарни шериф Џејмс Батлер Хикок, звани Дивљи Бил, ушао у салун у Дедвуду у Дакоти. Журећи да се прикључи играчима покера, он је, супротно свом обичају, сео за сто окренут леђима улазу у крчму. Дивљи Бил је иначе био веома обазрив и плашио се да ће га неко упуцати с леђа. Убрзо после тога Џек Мекол ушао је у салун, пришао Хикоку с леђа и пуцао му у потиљак. Шериф је пао мртав. У руци је имао два аса и две осмице. Од тог времена у покеру се то назива „мртвачевом руком”.

Пре осам година грађани Минесоте за гувернера ове савезне америчке државе изабрали су професионалног рвача. Четрдесетједногодишњи Џонатан Шарки, како су наглашавали добри познаваоци политичких прилика у САД, стекао је популарност међу бирачима због свог необавезног, понекад чак и неотесаног и сасвим приземног понашања. Поједини бирачи из најнижих сталежа као да су се поистоветили с човеком који, иако је по много чему њима сличан, може да заузме један од највиших положаја у држави.

Али, Шарки не престаје да изненађује и своје најватреније поклонике. Недавно је изјавио да је он заправо - вампир. Шта је под тим тачно мислио, Шарки је пред милионским гледалиштем објасниио: „Свако ваљда зна шта је вампир? Биће које у тајности прилази људима, напада их и сиса им крв”.

Да ли ће Шаркија поново изабрати на председничким изборима за гувернера?

Сер Малкома Сарџента (1895-1967), познатог британског диригента, један познаник упитао је шта је потребно да зна музичар који у оркестру жели да свира чинеле.

„Такорећи ништа“, одговорио је Сарџент. „Треба само да зна када!“.

За-За Габор (1919), америчка глумица мађарског порекла (иначе и најлепша девојка Мађарске 1936. године) осуђена је 1989. године јер је ошамарила полицајца на Беверли Хилсу. Шта је пресуђено овој бившој лепотици и секс симоболу? Да проведе три дана у затвору и да у личне исправе унесе прави датум свог рођења. Наиме, глумица је померила свој рођендан четврт века унапред!