Када се породица будућег великог џез трубача Дизија Гилеспија 1953. године преселила у Филаделфију, млади музичар убрзо се прочуо као одличан свирач. На првој великој свирци скромни јужњачки младић појавио се носећи у руци огромну кесу од хартије. Шта је у њој носио? Наравно, трубу. До краја живота (умро је 1993. године) Дизи Гилеспи никада није купио кофер за трубу: увек је носио у најобичнијој кеси.

Будући супруг Рите Шри Деве никако није могао да добије слободне дане и да се појави на свадбеној свечаности. Али, то овог педесетдвогодишњег физио-терапеута из Калифорније није спречило да ипак склопи брак с Ритом.

Када је педесетогодишња Индонежанка схватила да ни наредних неколико месеци неће успети да стане пред матичара и да, заједно с Џоном Виријадијем, каже судбоносно „да”, дошла је на спасоносну идеју. Успела је да приволи једног муслиманског свештеника, очигледно врло савремених схватања, да њу и Џона венча путем Интернет везе. На два различита краја света, Џон и Рита стали су испред камера. После измењених обећања да ће једно другом бити верни, подржавати се и у здрављу и у болести, свештеник их је, наводно, званично прогласио венчаним. Веза коју су пре неколико месеци започели дописујући се путем Интернета, крунисана је браком. Виртуелним или законским, на властима обе земље је да одлуче. Рита Шри Деви намерава ускоро да отпутује у Америку и да напокон, како каже сва узбуђена, први пут пољуби свог супруга.

Доктор Фридрих Бишингер, лекар специјалиста за ухо, грло и нос из Инзбрука (Аустрија), 2004. године објавио је напис у коме саветује родитеље да охрабре децу да чачкају нос јер то, иако није лепо, ипак је здраво.

„Прстићима деца могу да доспеју тамо где марамица не може и тако очисте сопствени нос”, писао је доктор Бишингер. „А уколико потом и поједу оно што су ишчачкали - утолико боље! Јер, „то” ће да оснажи одбрамбену моћ организма. Уосталом, све је сасвим природно...

Нос је, иначе, велики филтер где се сакупљају бактерије, те, када тај садржај доспе у црева, он делује попут вакцине”.

Натан Вормик радовао се школској прослави која је месецима пре тога заказана за пети новембар прошле године. Ученик завршног разреда једне средње школе у Мисурију, Натан је био одличан ђак, омиљен међу ученицима, истакнути бејзбол играч. На прослави је, како се договорио, требало да се појави с другарицом из разреда и унапред су маштали да ће бити проглашени за најзгоднији пар вечери. Све је могао да очекује осим да ће га на вратима школе зауставити и замолити да се врати кући и пресвуче или да се сместа удаљи.

У чему је то Натан погрешио? На прославу је дошао обучен у килт, сукњицу која је обележје шкотске мушке народне ношње. Натан је прво био љутит, а онда је редарима рекао да позову директора. Ништа није помогло - и директор је рекао да Натан није прописно обучен за школску прославу. Вест о овом немилом догађају појавила се у готово свим медијима у САД. А када се потом умешало прво америчко, а затим и светско удружење Шкота, једном од помоћника министра просвете ништа друго није преостало него да се јавно извини Натану Вормику што су повређена његова национална осећања.

Неименовано кинеско предузеће из Шангаја објавило је оглас за нова радна места. Један од услова био је да могу да се пријаве само особе које имају нулту или Б крвну групу. Пошто се због овако необичног услова дигла прашина која је поделила јавност, неко из предузећа морао је да објасни откуд им тако несвакидашње правило. Један од директора одлучно је нагласио да свако приватно предузеће има пуну слободу да будућим радницима поставља услове који одговарају руководиоцима.

А зашто баш те две крвне групе? Истраживања су показала да су људи кроз чије вене тече крв нулте или Б групе поуздани и прилагодљиви, што се од будућих запослених и очекује.

Уочи снимања филма „Никад не реци никад” (из циклуса филмова посвећених тајном агенту 007 Џејмсу Бонду), Шон Конери је узимао часове борилачких вештина. Међутим, за време једног часа љутити учитељ поломио је глумцу зглоб на руци. Шон Конери је тврдио да је учитељ то урадио из чисте пакости будући да је и сам желео да постане глумац.

А ко је био учитељ борилачких вештина Шона Конерија?

Стивен Сигал, потоњи тумач главних улога у акционим филмовима „Нико”, „Човек кога је тешко убити”, „Светлуцави човек”...

Једног јулског дана 2003. године у Западној Вирџинији (САД) аутомобил је ударио црног лабрадора који је сам кренуо у шетњу градом. Несавесни возач, не обазирући се, мирно је продужио даље, а рањени пас некако се довукао до тротоара. Затим је полако, храмљући, успео да нађе најближу болницу. Провукао се кроз главни улаз и дословце се сручио испред амбуланте за хитне случајеве. Ту је сачекао да му укажу прву помоћ.

Кад су видели рањеног пса, лекари и медицинске сестре су се сажалили и позвали ветеринара. Напослетку су сакупили новац и ветеринару платили услугу. После указане помоћи, рањени лабрадор сам се вратио кући.