Данас је већ многим Земљанима, заиста, довољан само један портрет! Заводници укуса чине да већина одабира, изгледа, живи и приказује се готово истоветно. Осим поменутих (новитет, сличност, асоцијације, обичаји, навике и антиквитети - кликните на претходни број „Забавника”), овде су незаобилазни заводници: ИМИЏ, као и различити облици манипулације (кликните на наредни број „Забавника”). Пре него што, с уобичајеним гнушањем, изговоримо дежурне речи: Медији!!! и Глобализација!!!, покушајмо да преиспитамо СВОЈЕ LIЧНЕ кривице које, и те како, подлежу сродним оптужбама.

Пођимо од тога како се свакодневно показујемо:

Један је од сигурнијих начина да се обезбеди престиж, па многи наглашавају углед породице из које потичу. Ствар је отишла тако далеко да је овај податак све чешће виртуалан - урамљују се велики формати пожутелих фотографија, тобоже портрета наших предака који су по нечему били важни, али, стицајем (како сада знамо: потпуно неважних) околности, нису ушли у антологије или историје...

Свакако је доказ да (не) умемо да ускладимо корисност и лепоту, сав украс живљења, учења, рада и спавања увек приказујемо као израз сопствених замисли. Не, није то само одраз нашег доброг укуса, већ и ретких вештина - сами смо осликали, лично урамили, ми тапацирали...

Најбоља реч за потпуно (комплексно) украшавање. Избором одеће, обуће, фризуре, шминке... истовремено указујемо на свој положај, упућеност и здушно праћење свега што је баш у моди...

Одвајкада су били најупадљивији показатељи моћи и утицаја. Накит је ову улогу очувао кроз векове. Касније му се прикључује ручни сат, као део накита и често уникатна скупоценост. Савремени човек у програм исказивања своје моћи стално и даље придодаје: аутомобил, онда рачунар, па мобилни телефон...

Све чешће није тек пуко средство преживљавања, већ и добра прилика да се укључимо у кругове тренутно признатих и уважених. Посебно наглашавамо разлике између онога што смо учили, онога што радимо и ОНОГА што нам је, забога, право звање и професија и будућа (100 одсто!) каријера. Све ређе је услов способност, образовање или стручност - важно је само да се бавимо привлачним послом...

Приказује нас као (не)угледне личности. Узор су они који добро - по најновијим мерилима - изгледају, а то могу само ако се баве својим здрављем. Неговање се превасходно тиче спорта, као здрав пут до стицања и очувања кондиције, издржљивости и ослобађања од стреса, потом вежбања, као успешан пут до пожељног тела, затегнуте и свеже коже, вајаних мишића, и обавезне козметике и естетске хирургије - као сигуран пут до лепоте. Ту, наравно, спада и спречавање болести, које се најбоље остварује правим избором стаза за трчање, пливање и скијање, а поготово избором препарата за мршављење (кондоми дођу у учешће/припадност кампањама од глобалног значаја!). Слободно време је, за фини свет, простор уметности - представљамо се посећивањем премијера, изложби, промоција. Од изузетне је важности да будемо виђени и на разним догађајима из културе, да нас сликају уз естрадну звезду... Новокомпоновани свет-од-финоће доколицом назива време посвећено медијима, иако у њима халапљиво граби сваки ћошкић простора и озбиљно прати медијски пласман производа, идеја, учења, забава, уметности... Одабиром књига, новина, фотографија, филмова, радијских-ТВ-дигиталних презентација најочигледније је сврставање бар у маин-стреам...

Одређује ко смо, било да се размена обавља невербално (говором тела: изгледом, осмехом, гримасама, гестикулацијом, мирисом, додиром...), вербално (обраћањем, поздрављањем, опхођењем, речником, нагласком...) или виртуално (избором претраживача, успехом у компјутерским играма, учешћем на најпопуларнијем форуму, презентацијом на Мрежи...). С отвореном намером да се што боље прикажемо, пажљиво намештамо израз лица и стављамо парфем, трудимо се да будемо љубазни и звучимо подобно, кријемо се иза виртуалног идентитета док нам егзибиционизам вири из web-site, web-page или CV дизајна...

Сврстава нас у повлашћене. Довољно је бити виђен у друштву моћних и популарних, па се - по доброј старој „с ким си, онакав си” - тако убацити на главне „топ-листе”. Неретко се служимо цитирањем уважених личности које су, ето, баш наши познаници, пријатељи, кумови, породични миљеници већ генерацијама... Ако такви кажу да је тако, онда сам и ЈА (увек) у праву, мој избор је најбољи, мој критеријум је тачан, мој став се не доводи у питање...

Има посебно место у животу модерног човека који се вешто укључује у стварност. То је личност која је добро обавештена о свему и свачему (увек зна ко је ко и шта је шта), одлично познаје јавну сцену (увек зна ко је коме шта, и зашто је то добро, ко где или чему припада, и зашто је то важно), успешно се бави прогнозом (увек зна ко ће, када, како и зашто да победи), упућена је у обликовање јавног мнења и у томе учествује...