Чак и највеће филмске компаније понекад нису довољно опрезне када унајмљују преводиоце, посебно кад је реч о такозваним мање познатим језицима, односно, оним језицима које америчка филмска публика углавном не разуме.

У сцени једног филма чија се радња дешава у Африци до поглавице племена треба да дотрчи гласник и саопшти му вест веома важну за читаво племе. Због тога су продуценти унајмили једног енглеског филолога, стручњака за свахили, да обучи глумца и научи га да на свахилију правилно изговори реченицу која пише у сценарију. Све је ишло глатко док филм после извесног времена није приказан у Најробију где сви наравно говоре свахили. Филмска драма одједном се претворила у комедију и гледаоци су се превијали од смеха. Било је јасно да је преводилац направио некакву грешку. Продуценти су одмах сазнали да је оно што је гласник на свахилију изговорио поглавици гласило:

„Баш су ме мало платили за ову глупу улогу”.

У северној кинеској провинцији Џијангсу 3. фебруара 2004. године необјашњиво је са неба као киша пало мртво приближно 10.000 сврака. Већина је већ била мртва док је мањи број озбиљно озлеђен, када су пали на Сангонгдијан, село које је удаљено само неколико километара од града Таихоу. Птице су покупљене и послате на испитивање узрока смрти. Званично је саопштено да нису нађени трагови птичијег грипа који је харао у дванаест од постојеће тридесет једне кинеске провинције, као ни неког отрова на који се првобитно сумњало.

У јануару 2004. године у Чешкој ухапшен је један просјак. Ништа не би било необично да тај просјак није био у костиму водене нимфе. Разлог зашто се овај четрдесетседмогодишњак овако обукао је једноставан, заправо, он је желео да заплаши младе који су користили језеро надомак града Брно за клизање и зимску игру. Просјак је, излазећи у костиму украшеном зеленим тракама, говорио деци да ће, уколико му не одвоје одређену суму ситниша, бити приморан да својим чинима разбије лед што деци никако није одговарало, па су га пријавила властима. После хапшења један од полицајаца је изјавио:

„У Брну није ником дозвољено да проси, па чак ни воденим нимфама”.

Како причају становници села Гарбхесвар у Индији, у новембру 2003. године видели су како један пацов искаче из свог склоништа на обали оближње речице, напада мачку која је туда пролазила и одвлачи носећи је у зубима до рупе из које је управо искочио. Дакле, мачке, пазите се! На вас је дошао ред.

Француског писца Антоана де Риварола (1753-1801) неки осредњи песник упитао је једном приликом шта мисли о двостиху који је написао.

„Одлична песма”, одговорио му је Антоан де Риварол, „али ми се чини да је предугачка”.

У намери да римску државу економски оснажи и врати јој стару славу, римски цар Веспазијан (9-79) увео је порезе на све и свашта. Између осталог, грађани Рима морали су да плаћају порез на јавне нужнике. Када се Веспазијанов син Титус успротивио овој очевој одлуци сматрајући је недостојном сваког човека, Веспазијан је зграбио шаку новчића и принео је сину под нос изговарајући чувену реченицу: „No olet!” („Не смрде!”)

У спомен на овај догађај јавне тоалете у Француској називају и „Vespasiennes”.

Енглески ликовни уметник Мартин Крид 2001. године освојио је угледну „Тарнерову” награду за сликарство. Награђени рад носио је назив „Светло се пали и гаси”. Као што се може наслутити, реч је о концептуалној уметности: Мартин Крид је смислио да у одређеној просторији уметник једноставно пали и гаси светло. И тако неколико часова...

Схвативши куда одлази новац од пореза и за какво је дело уметник добио признање и значајан новчани износ, незадовољни људи су испред галерије где је Крид палио и гасио светло одржали протестни скуп. Окупљени су носили батеријске лампе. Уперили су их према галерији и онда палили и гасили светло. Узалуд су се бунили. Награда му је била исплаћена.

Двадесетосмогодишња Фатма Сајги новембра 2003. године постигла је невероватан рекорд. Наиме, родила је тројке и то шести пут заредом. Фатма се породила у месту Катха близу града Адама, у Турској, где живи од рођења. Њен супруг Мехмет зарађује око дванаест америчких долара месечно као певач на свадбама.

Овај несвакидашњи рекорд ипак није свих времена јер је у раздобљу од 1839. до 1886. године срећна мајка Магдалена Граната родила тројке и то - петнаест пута заредом.

Пре него што ће се преселити у свој нови дом „Гад'с Хилл Плаце”, Чарлс Дикенс (1812-1870) сам је направио нацрт тајних врата која су водила до скривене одаје која је била његова радна соба. Врата су личила на библиотеку чије су полице такође биле лажне, као и корице књига. Дикенс је, састављајући ту лажну маску полице, смислио и читав низ духовитих наслова књига, међу којима су: „Пет минута у Кини”, „Животи мачака” (у девет томова), „Мудре навике наших предака”, такође у више томова који су обухватали глупост, сујеверје, болести, прљавштину, справе за мучење, ломаче... На полици је стајала и танушна књижица чији је наслов био „Врлине наших предака”.

Симон Меј, двадесетшестогодишњак из Девона, у Енглеској, у току фудбалске утакмице између „Роборога” и „Плејсток јунајтеда”, за који игра, задобио је незгодан ударац.

Након што су га однели са терена, лекари су утврдили да му је нога сломљена и послали га на лечење у болницу. Идуће године у току реванш меча против истог тима, на истом стадиону, нога му је опет сломљена на истом месту. Наравно, већ погађате, одведен је у исту болницу док је лекар који га је примио и прегледао први пут - и сада био дежуран.

Дарлен Ален, шездесетогодишња госпођа из Њу Џерсија, у Северној Каролини, освојила је у једном казину у Атлантик Ситију 575.700 долара, на уложених 20.90 долара. Ова вест не би била толико занимљива да се у истом казину, на истој коцкарској машини, само нешто више од пола године раније њен син такође није радовао. Заправо, осам месеци пре мајке освојио је главну награду у износу од 551.000 долара. Како каже Дарлен, за њен долазак у овај казино треба да захвали сину који је причом привукао да дође и сама окуша срећу.