Тог дана непоштовање обичаја не прашта се ни странцима. Зато се сваком посетиоцу, који се за Нову годину затекне на Балију, на време објасни шта му је дозвољено да ради. А може мало тога.

Нигде у свету Нова година не слави се као на овом индонежанском острву. Као да неко замахне чаробним штапићем и одједном све замрзне на двадесет четири сата. Прелазак из старе у нову годину, њихов можда најзначајнији празник, становници Балија зову Њепи или Дан тишине.

Тог дана забрањен је саобраћај. Све радње се затварају, деца не иду у школу, студенти немају предавања, нико не ради. Сви се повуку у своје домове и строго воде рачуна да, уколико није неопходно, не проговоре ни реч. Забрањено је слушати радио или гледати телевизију. О забави нема ни говора. Чак су и сва светла погашена, ту и тамо лелуја понека свећа или слаба лампа. Острво прекрива плашт таме. Да није лавежа паса, владао би потпуни мук.

Аеродром у Денпасару, главном граду, тог дана је затворен. У луке не упловљавају бродови. Плаже које су скоро целе године пуне купача сасвим су пусте. Једино у хотелима влада благи метеж јер странцима је тешко да у потпуности поштују Дан тишине. Али, чак и кад би пожелели да изађу из хотела и прошетају улицама, уљудно би их опоменули и саветовали да то не чине.

Само мушкарци обучени у црно крстаре улицама. Обичај налаже да ови посебно изабрани чувари, који се називају „пекаланг”, брину о реду и миру. Прогледаће, додуше, кроз прсте женама које се порађају. Само њима или особама које имају неки други хитан случај дозвољавају да напусте кућу.

Два дана пре Њепија одржавају се веселе и бучне свечаности. Из свих храмова износе се статуе и у раздраганој поворци односе до потока, река, језера. Бог Баруна, господар свих вода, помаже да се прочисте и људи и природа.

Уочи Дана тишине острво се не смирује. У свим селима и градовима настављају се свечаности, овог пута с циљем да се са Балија протерају зле силе оличене у посебно направљеним луткама названим „ого-ого”. Све те лутке су сличне, имају искежене зубе, огромне и застрашујуће очи, чупаву косу. С луткама на челу поворка се креће према раскрсницама села и градова. У сумрак се „ого-ого” спаљују уз звуке традиционалних инструмената - то је знак да су зле силе протеране са острва.

После буке и весеља почиње двадесетчетворочасовна тишина. Очекује се да Нова година донесе нови почетак. Да би то било могуће, сваки човек један дан треба у потпуности да се посвети само себи и да покаже да може да се повинује правилима које вера налаже.

На Балију се поштују два календара. Као и у целом свету, људи су прихватили грегоријански и по њему рачунају све осим верских празника и осталог што је везано за обичаје, као што су веридбе, венчања, сахране, кремације... Пошто је њихов календар лунарни, Дан тишине покретан је празник и на овом рајском острву слави се од средине марта до краја априла.

Нова година прихваћена у целом свету прославља се и на Балију. А тек 30. марта у миру се дочекује Дан тишине.