Једном давно, у претрпаном студију у вешерници скромног дома у мирном предграђу Вилтона, у Конектикату, мало познати али одлучни карикатуриста зурио је у празан лист хартије. Већ су почеле и невоље с очима - што је, разуме се, за једног карикатуристу веома забрињавајуће. И друге здравствене тегобе вребале су на хоризонту. Морао је да издржава породицу и брине о њиховој материјалној сигурности. Дошло је време да се припреми кестење за дугу, хладну зиму. Он је зарађивао, али није био спреман ни за медицинску катастрофу ни за превремену пензију. Имао је 56 година и једино што је икада с успехом радио било је да црта смешне сличице. И зато је одлучио да се запути у негостољубиве пустаре новинске дистрибуције стрипова и створи сопствени лик. Био је то изазов херојских размера.

Размислио је о неким старим нордијским легендама које му је његова тетка, Швеђанка, препричавала кад је био мали. Рука му је скицирала викиншки шлем с роговима поврх великог округлог носа. Остатак фигуре као да се нацртао сам од себе. Карикатурални варваринов позамашни стас био је заогрнут у отрцану медвеђу кожу, штита изубијаног и истрошеног од великих похода по страним земљама и туђим краљевствима, браде умршене од северних ветрова, око збуњеног, готово дечијег израза лица. Карикатуриста је гледао право у очи одговору на све своје недаће!

Кад је добродушни пљачкаш добио и страшно име и сопствени клан, то јест породицу - карикатуриста се осмехнуо и своју идеју о стрипу однео највећем новинском удружењу на свету - у „Кинг Фичерс” молећи се у себи да је они откупе. После уобичајеног премишљања и преговарања, Хогара Страшног најпре је прихватило двестотинак уредника, а одмах затим и хиљаде и хиљаде читалаца. Данас се Хогарови обожаваоци броје у стотинама милиона. Хогар Страшни је карикатурални стрип с највећим растом популарности у историји. И као што бива - његов сиромашни и даровити, искрени и посвећени творац згрнуо је богатство.

Како на њега није био навикао, новац га је више помео него обрадовао, па је збуњени карикатуриста упослио адвоката да се отараси порезника, а синове запослио у процвалом породичном предузећу. Лекарске рачуне платио, породици обезбедио удобнији дом и нешто оставио за црне дане. Наравно, Дик Браун трошио је своје богатство и на добра дела.

Помагао је „Музеј уметности карикатуре у Рај Бруку”, у Њујорку, и пре него што је 1974. године основан великодушно у много чему доприневши да та замисао постане стварност. Реч је о првом музеју у свету који је посвећен искључиво сакупљању, очувању и излагању јединствене уметничке форме - карикатуре.

Смештен у чувеном Вордовом замку, Музеј се састоји од два спрата са галеријским експонатима, дворане за пројекције, библиотеке за истраживање, сале за предавање где говоре професионални карикатуристи, као и продавнице поклона. Сви жанрови уметности карикатуре: стрип, политичка карикатура, карикатуре из часописа, анимација и илустрације, приказани су у витринама. Посебни догађаји, као што су такмичења у овој области цртања, прикупљање средстава у добротворне сврхе, ретроспективе и други послови, редовно се одржавају. „Музеј уметности карикатуре” стекао је међународни углед као најбољи културни центар посвећен искључиво уметничкој форми карикатуре.

Дик Браун отишао је и корак даље у помагању да се прикупе неопходна обртна средства за Музеј и то тако што га је именовао за ексклузивног заступника продаје својих оригиналних дела. Колекционари могу да купе туширане оригинале Хогара Страшног од Музеја, а сав приход иде у фонд ове установе.

Уметници и њихова уметност увек су блиско повезани. Сликар се у свом бојом уфлеканом мантилу готово стапа са сликом на штафелају. У његово дело слије се толико уметникове личности да оно постане уметник сам. Вероватно никада није било савршенијег споја уметности и уметника од Дика Брауна и његове творевине Хогара Страшног.