Сноб има много слободног времена које проводи у потрази за савршенством. Окружен је елитом и раскоши. Бескрајно се досађује. У љубави мало даје. Саможив је и себичан. Има стила.

Не мисле сви да су снобови бескорисни и непотребни. Антонијус Монен у књизи „Мали бревијар снобизма”, коју је објавио чачански „Градац” и из које црпимо овај текст, сматра да снобови подижу општи ниво културе будући да је њихова основна одлика да се клоне предмета масовне производње, свега онога што ради већина, мишљења масе и укуса гомиле.

Прави снобови можда су постојали у прошлости и романтичним романима, али су у међувремену ишчезли. То нас не спречава да се поиграмо размишљањем како обновити ову врсту.

Прво, чак и ако силно желите и мислите да треба да припадате посебном соју правих снобова, у њему не можете унапред стећи своје место. Сноба не одређује ни генетско ни материјално наслеђе. Другим речима, имати угледно презиме није довољно. Исто тако ни приход, некретнине, возни парк и друге трице неће вас учинити снобом. Јер, сноб може бити изузетно богат, али и веома сиромашан. Сноба не одређује ни национална припадност. Елитизам једног сноба није у вези с његовим личним и путним исправама (мада је поседовање швајцарског пасоша одувек било веома шик).

Сноб мора да поседује духовне особине једног сноба. А то су: слобода да без страха чините оно што већина не ради, свест о сопственој различитости, интелигенција, равнодушност према туђем мишљењу, истанчан смисао за хумор, немерљива оригиналност.

Елементарно познавање културе луксузних производа и јака личност најмање су што се захтева од једног сноба.

ОБЛАЧЕЊЕ. Сноб никада није „превише обучен”. Он зна да се елеганција крије у једноставности. Разумљиво је да избегава моду јер не жели да своју крхку расу види умножену. Има свог кројача кога неуморно малтретира.

Избаците из ормана све одевне предмете живих боја и пастелних тонова. Непотребно је наглашавати да су цикламарозе и карипскоплава недопустиве. Да не говоримо о флуоресцентној, шљаштећој одећи коју треба одмах уништити заједно са упадљивим накитом. Можете носити црну, беж, тонове јесењег лишћа док током лета у обзир долазе боје шампањца или шкољке.

Важно је да се у својој одећи осећате удобно.

Имајте свој стил. Сетите се да је сноб неупоредив и маштовит, те у изградњи личног стила препоручујемо да се поиграте комбинацијом неочекиваних контраста.

ПОНАШАЊЕ. Не показујте: ужурбаност, усхићење, узбуђење (посебно лети) као ни дивљење. Испољавање туге је неопростиво јер је кршење основног правила бонтона. Даље, ако хоћете да се држите закона снобизма, никад не показујте да кубурите с новцем. Верска послушност је незамислива.

Сноб се не хвали и не размеће. Зато о себи у јавности не изговарајте више од три реченице. Презирите почасти и титуле (и Флобер је сматрао да оне обешчашћују и понижавају човека док је Лоренс од Арабије, приметивши да му се краљ приближава с намером да му на груди прикачи два разметљива ордена, сместа напустио двор).

Сноб је сувише самоуверен да би дозволио да му неко други лепи етикете.

ПУТОВАЊА. Сноб је увек у пролазу. Зато стално путујте. Не заборавите да пре пута пошкропите своје марамице од индијског памука тоалетном водом из Келна или Парме. Понећете врло мало ствари од кашмира и свиле спакованих у путну торбу коју сте купили у Авенији Луиз у Бриселу. Огрните капут од камиље длаке (деликатно офуцан). Путујете, дакако, возом. Непотребно је нагласити да у купеу има места само за вас и вашу догу.

Одседајте увек „код власника”, али заобиђите породице које се труде да се о њима редовно пише у новинама.

Дајте предност путовањима која су ван сезоне.

Од неизмерног је значаја да у иностранству купујете предмете својствене земљи у којој боравите.

ПОСАО. Сноб ради, али његов посао је без стреса (он може бити, на пример, уметнички саветник). Сноб иначе не уважава рад и ради само зато што је мање досадно радити него проводити време забављајући се. Не поседује визиткарте.

ИЗГЛЕД. Пожељно је да сте мало виши да бисте могли с висине да гледате на друге, но, то није одлучујуће. Важно је да сте витки зато што је гојазност доказ слабости и осредње исхране. За постизање лепог стаса избегавајте места колективне задиханости као што су теретане.

Неизоставно будите неговани. Ако сте мушкарац, не користите лосион после бријања.

Подочњаци и боре сасвим су прихватљиви јер сведоче о вашем садржајном животу. Осим тога, сваки сноб зна да шарм никада не стари.

Што се тиче БОЛЕСТИ, за мушкарце је најотменије да пате од психичких сметњи, затим стоматолошких као и необјашњивих симптома. Дамама препоручујемо лудила, пролазна безумља и необичне симптоме, такође.

СЛОБОДНО ВРЕМЕ. Слушајте Шуберта, Малера или Брамса - њихове ноте улазе у пожељну категорију „класично и мрачно”. Допуштено је читати само класике (у двојезичном издању, кожни повез) и поново им се враћати. То ћете радити у удобној фотељи, прекривени шкотским прекривачем (који свакако није киви зелене боје).

Часописе и новине бирајте обазриво, као и кућне љубимце и имена која им дајете (Шопенхауер је свог љубимца звао Атма, што на санскриту значи „душа света”).

ИСХРАНА. Сноба одликује однегована страст према кулинарској уметности. Његово чуло укуса веома је развијено и осетљиво на нијансе. Ево неких јела које би сваки сноб радо поручкао: кајгана с кавијаром, златни фазан са тартуфима, супа од купуса са гушчијом паштетом, ирвасови медаљони с печуркама, супа од кита на норвешки начин, сибирски лабуд, одрезак од јелена на пруски начин, потаж од андалузијске јаребице, димљени лосос са сосом од мирођије, тартуфи испод сача, салата од спанаћа с норвешким лососом, мус од шампањца, карамелизовани парадајз са инћунима, џем од зеленог парадајза са ђумбиром...

Кад сноб некуд отпутује, једе тамошњу храну.

Правила као што је да бело вино обавезно иде уз рибу, у потпуности занемарите - не допустите да вам се прописује шта годи вашем чулу укуса.

И за КРАЈ, сноб ће своје последње дане провести далеко од туђих погледа. У обзир долази хотелчић у отменом кварту, оронули замак или кућица смештена у пејзаж шибан ветровима. За ове тренутке препоручујемо да унапред обезбедите штап од кедровог дрвета са сребрном дршком опточеном слоновачом, фотељу начињену од неке заштићене врсте дрвета, јастуке од ребрастог сомота и камин у ком тињају дрво брезе и борове шишарке.