Име месеца новембра потиче од латинског назива November (mensis) „девети (месец)” који стоји у вези са бројем novem „девет”, јер је то, према старом римском календару, био девети месец у години. Латински назив данас се користи у већини европских језика: италијанско и француско novembre, немачко и енглеско November, словеначко и словачко november и тако даље. Још у старом веку латинска реч ушла је у грчки језик одакле је доцније прешла у старословенски. Захваљујући грчком посредништву, у језицима који су имена месеци преузели из старословенског, она има нешто другачији гласовни облик: старосрпско нојебрм (14. век), нојембрм (12-15. век), савремено руско нозбрм, као и румунско Ноемврие.

У словенским језицима, како у књижевној употреби тако и по дијалектима, најчешћи домаћи назив за новембар је листопад (да подсетимо, код нас је то име октобра): пољско и чешко listopad, белоруско и украјинско дијалекатско листопад (у украјинском се среће и назив падолист), лужичко listopad поред nazymnik (реч је изведена од именице nazyma „јесен”), словеначко листопад, застарело и listognoj, бугарско дијалекатско листопат и тако даље.

На нашим географским ширинама уобичајен је назив студени. Вук га бележи у свом „Српском рјечнику”, с потврдом из Дубровника, а код Хрвата је то и званично име претпоследњег месеца у години. Овај назив није усамљен на словенском језичком простору - по украјинским дијалектима среће се облик студень, а иста реч постојала је и у староруском, међутим, у оба језика она је означавала децембар.

Реч студени заправо је придев изведен од именице студ (зима, хладноћа) који је накнадно поименичен, па се зато у народу каже: Студени носи студен. Истог су порекла и студенац (извор), студеница (хладна вода), често име вода Студеница - најпознатија од њих је лева притока Ибра на којој је Стефан Немања подигао истоимени манастир.

Занимљиво је да и реч стид припада овој лексичкој породици. Њено првобитно значење, забележено у Водицама крај Шибеника, било је „оштра зима”, а тамо се каже још и стидан „хладан”. Тек доцније је реч стид развила значење „срам”, при чему о повезаности ова два значења сведочи израз немати ни стида ни срама. Семантички помак „хладно, зима” > „срам” није неуобичајен, а то нам показују речи омраза, мржња, које су истог порекла као мраз, мрзнути.

У народу се месец новембар зове и аранђел јер се 21. новембра празнује једна од најчешћих крсних слава - Аранђеловдан.