novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 

7 природних чуда света - Стварање земаљских рајева
Извајани архипелаг
Ова места необичне лепоте и од огромног значаја за познавање наше планете под заштитом су Унеска као благо човечанства. Сва су плод јединственог геолошког развоја који траје милионима година

Велики Тонкиншки залив у Северном Вијетнаму познат је по трагичним ратовима које су половином 20. века тамо водили прво Французи, па Американци. Али, тај кутак Јужнокинеског мора чаробно је и тајанствено место чврсто повезано с вијетнамском историјом и културом, као и геолошки музеј под отвореним небом.
У заливу Халонг који излази на далеко већи Тонкиншки разбацано је више од 1600 острва од кречњачке стене која су током десетине милиона година киша и ветар извајали у најнеобичније облике створивши архипелаг природних скулптура.
Атмосферска ерозија стене
Атмосферска ерозија стене
Ерозија услед атмосферских прилика на овом месту делује већ око 60 милиона година обликујући површину мекане кречњачке стене, а током последњих 5000 година у посао се умешала и ерозивна снага мора која је на острвима издубила чудесне пећине, за геологе и биологе право путовање у прошлост наше планете.
Порекло острва-скулптура прастаро је и јединствено: ради се о слоју кречњачке стене насталом пре више стотина милиона година када је океан покривао пространство које је данас крајњи део континенталне Азије.
Таложење слојева кречњачке стене
Таложење слојева кречњачке стене
Острва-скулптуре од кречњачких седимената богата су, зато, остацима организама који су у оно време живели у огромном океану, па су основни извор за откривање и тумачење геолошког и биолошког развоја овог краја.
У заливу су, осим тога, и нека од најзначајнијих археолошких налазишта читавог азијског континента - ту су нађени трагови старе цивилизације која је постојала пре више од 4000 година када је област постала раскрсница првих трговачких путева Азије.

Атмосферска и морска ерозија. Рађање острва
Атмосферска и морска ерозија. Рађање острва
Киша, ветар и море
Острва залива Халонг оно су што је остало, после спирања и дубљења услед кише и ветрова, од џиновског „складишта” кречњачких седиментних стена дебелих око хиљаду метара. Овај стеновити слој, углавном од калцијум-карбоната, наталожен је пре око 240 до 340 милиона година када је залив пуних 100 милиона година лежао испод океана.
Затим је, пре 60 милиона година, померање тектонских плоча издигло копно из воде и, пре око 10.000 година, море се вратило на свој стари пролаз у унутрашњост залива. Оно је, заједно с кишом и ветром, дало свој „допринос” вајању кречњачких острва Халонга.

Б. Д.

Корак назад