Године 1882, када је путовао у Сједињене Америчке Државе због предавања које је требало да одржи, писца Оскара Вајлда (1854-1900) зауставили су амерички цариници.

- Господине, имате ли нешто да пријавите за царину? - упитали су.

- Немам ништа - одговорио је Вајлд - осим сопствене генијалности!

Годинама касније, сиромашан и напуштен, нашавши се у затвору, Оскар Вајлд је размишљао о свом распусном животу и понашању. „Био сам распикућа сопствене генијалности”, написао је. „Заборавио сам да и најобичнија, свакодневна дела граде и разграђују личност”.

Када је 1857. године објављен роман „Госпођа Бовари”, културна јавност дигла је глас због сувише слободног описа љубавног случаја прељубнице Еме Бовари, усамљене и несрећне супруге једног лекара. Многи су веровали да је писац романа Гистав Флобер (1821-1880) имао на уму неку одређену даму, па су стога желели да сазнају ко је права госпођа Бовари.

Не могавши више да се одупре наваљивању радозналаца, Фло-бер је напослетку на једној књижевној вечери изјавио:

- Господо, сада ћу вам рећи целу истину. Госпођа Бовари, то сам - ја.

Пре неколико месеци Ванг Јинг се вратила кући с посла и, као што је увек чинила, најпре се поиграла с мачком. Кад је упитала да ли је гладна, изненадила се зачувши једно „ар” - глас на кинеском сличан речи „гладан”. Ова тридесетогодишња жена из Хонгконга почела је од тог тренутка своју љубимицу потпуно белог крзна да учи да говори. Сада мачка, наводно, зна много тога да каже: мама, играти се, вруће, задовољна... Наравно, на мачјем дијалекту кинеског језика.

Нил Армстронг прети да ће тужити свог берберина. Овај амерички астронаут, први човек који је 1969. године ступио на Месец, донедавно је једном месечно одлазио у фризерски салон Маркса Сизмора у Лебанону, у америчкој држави Охајо. Армстронгу није пало на памет да берберин уредно сакупља његову одсечену косу и продаје је за велики новац. Почело је то у мају прошле године кад је у Сизморов салон дошао Џон Резникоф и предложио му да склопе посао. А Резникоф се у „Гинисовој књизи рекорда” помиње као човек који има највећу збирку увојака познатих личности.

Сизмор је уредно скупљао Армстронгову косу и продавао је Резникофу за три хиљаде долара. Колико је Резникоф добијао тргујући исеченом косом седамдесетчетворогодишњег астронаута, не зна се. Једно је сигурно: после овога Нил Армстронг ће добро размислити где ће да се шиша.

Познати британски виолиниста Дејв Сварбрик био је запањен када је у листу „Дејли телеграф” прочитао вест да је - преминуо. Али, још више се изненадио прочитавши сутрадан уредничку исправку у истом листу.

„Дејли телеграф” је писао: „Господин Сварбрик - о чијој је смрти јуче писао наш лист - изванредно се опоравио”.

У Керол колеџу у Хелени, у америчкој држави Монтани, студенти су већ навикли да, усред предавања, неко бане на врата и утрчи у учионицу. Није то неки од студената који је закаснио на час, већ пас расе лабрадор по имену Зулу. Ен Перкинс, професор психологије, прихватила је молбу удружења из Хелене које псе обучавају да се нађу слепима као и особама везаним за инвалидска колица. Али, како се показало, таква обука није довољна. Дешава се да пси заиста науче како да човека који не види прате до продавнице или с њим пређу улицу, али не знају баш сваки пут добро да се снађу кад су окружени мноштвом људи. Зато је Зулу и „примљен” на колеџ: ако издржи и успе да се понаша како треба међу толиким бучним студентима, сигурно ће бити потпуно спреман и у свакој другој прилици.

Док су слушали опроштајни концерт славног пољског пијанисте, политичара и композитора Јана Падеревског (1860-1941), двојица музичара у публици беспоштедно су га оговарала:

- Боже, па овај се човек ничега не сећа! Колико је само нота заборавио да одсвира! - шапнуо је први.

- Јадник! - додао је други музичар. - Није толико страшно што је неке ствари заборавио. Много је лошије извео оно чега се још сећа.