novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 

14. октобар 2005, број 2801, година LXVII
 

  Мерило

Страх

Крими прича за маму


 



 Велики Византијски порази
Ко је убио василевса?
  Како је исправно и проницљиво примећено, Византија је једина држава с ове стране Кинеског зида која је без прекида опстала од античких времена до зоре модерног доба. Она је постојала више од хиљаду година, доживљавала велике успоне, али и дубоке кризе. У том огромном раздобљу прошла је дугачак пут од светске силе која се распростире на три континента - Европи, Азији и Африци - до патуљасте државе на источном Средоземљу која може да се упореди с нејаким организмом на ком се налази огромна глава - Цариград. У односу на околне народе, било да се радило о Персијанцима, Готима, Аварима, Бугарима, Печенезима, Русима, Арабљанима, Куманима, Угрима, Србима, Турцима (како Селџуцима тако и Османлијама), византијска историја познавала је многобројне победе, али и приличан број тешких пораза...
 



 Лукави и снажни ловци
Гепард подмеће ногу!
  Зуби и канџе нису довољни. Животиње у лову користе памет и тактику јер плен није лако ухватити: и он је научио како да избегава непријатеља, како да набави храну за сопствене потребе... У тој вечној игри за преживљавање неко побеђује, а неко губи...
 

 Свака слика има причу
Декирикова тајна
  У чувеној уметничкој збирци Ваф налазе се многа позната дела, међу њима и слика „Комедија и трагедија” Ђорђа де Кирика. Чудновато дело насликано је с невероватном тачношћу. Сваки детаљ пажљиво је прорачунат помоћу математичких формула, баш као што су радили и антички сликари којима се Де Кирико дивио...
 

 Ово можда нисте знали о смеху
Кез истине
  Научници баш не одустају од смеха. И даље истражују како и зашто настаје овај изражајни покрет лица. Трагајући за основним одговором, открили су још неке занимљивости. Одабрали смо десет који, можда, нису познати...
 

 За читање и уживање
Садржај мртвачевог џепа
  Џек Фини
  Том Бенеке ставио је у своју писаћу машину два листа хартије: један дебљи и испод њега један тањи, а између њих карбон-папир. На горњем је стајао наслов „Канцеларијски подсетник” и он је одмах испод наслова одштампао сутрашњи датум, а затим погледао на жуту хартију поред писаће машине исписану његовим рукописом...