Име месеца септембра потиче од латинског September (mensis) „седми (месец)”, које стоји у вези са бројем septem „седам”. Као што знамо, код Римљана је година првобитно почињала у марту па је зато септембар био седми, а не девети месец у години као данас. Из истог латинског извора потичу и француско semtembre, италијанско settembre, енглеско и немачко September, руско сентчбре (које је у руски језик ушло преко грчког)... По нашим дијалектима срећу се и облици: сетембар, сетенбар, сектебар, сектембер, шетенбар, шетембар.

За разлику од нимало занимљивог латинског назива, у словенским језицима постоји право шаренило имена за овај месец пун боја и обиља.

Најшире је распрострањен назив изведен од имена биљке врес: пољско Wrzesien, руско и украјинско дијалекатско вересень, белоруско дијалекатско верасень, старочешко vresen... Врес или вресак ниска је дрвенаста биљка са ситним лишћем и медоносним љубичастим цветовима која обично расте на брдовитом и оскудном земљишту. Вук је у свом „Рјечнику” описује као траву „која поврх Велебита мирише, а по Лици не”.

Пошто је септембар први јесењи месец, понегде су га звали и по овом годишњем добу: хрватско дијалекатско јесењак, словеначко дијалекатско јесеник, руско дијалекатско осень. Међутим, прва два назива могла би бити и преведенице немачке речи Herbstmonat, чије је основно значење „јесењи месец”, које се даље уобличило у „септембар”.

У јесен лишће почиње да жути, па се отуда у руским дијалектима среће назив жолтень, а у украјинским жовтень (иначе, у украјинском књижевном језику то је назив за октобар).

Јесен је и доба када почиње да се убира летина. Стога су неки од назива мотивисани пољопривредним радовима: лужичко-српско poznjenc (у вези са глаголом жњети), словеначко застарело poberuh (у вези са глаголом брати), бугарско дијалекатско гроздобер (време кад се бере грожђе).

У нашим крајевима септембар се зове рујан (код Хрвата је то и званичан назив месеца). Први помен овога назива потиче из друге половине 14. века: Месеца ру(ј)на ... почи рабь божи Георги ... в дни цара Уроша. И у старобугарском је руен био народни назив за септембар, док се у осталим словенским језицима тако зове октобар.

Постоје недоумице око порекла саме речи рујан. Неки је доводе у везу са придевом рујан „жут, жућкаст; црвен, црвенкаст; румен, ружичаст”, тумачећи њено значење као „жути месец”. Ствар се, међутим, усложњава тиме што ни порекло придева није јасно. По једнима, у питању је изведеница од именице руј „биљка жутог цвета” (коју неки сматрају домаћом речју, а други романизмом), а пошто се од те биљке прави жута боја, и придев је развио значење „жут, жућкаст”. Али какво је онда његово значење у устаљеним изразима типа рујно вино, рујна крвца, рујна зора? Тим поводом Ђорђе Поповић, наш чувени публициста, преводилац и лексикограф, каже: „Ја сам се родио у селу, где људи живе од винограда, и никад нисам чуо да су рекли за бело, жуто, жућкасто вино да је рујно вино; напротив, кад су се веселили и црвено вино пили, увек су га звали рујно вино.”

Други сматрају да придев рујан не означава предмет по боји, већ да је његово основно значење „млад, свеж, бодар”, као у словачком rujny „живахан, распојасан”. При том назив месеца рујна изводе од глагола рујати, ревати „рикати”. Иста је ситуација у старословенском, где је од глагола рјути образована именица рјуј „рика”, а од ње рујень „октобар”, као и у чешком, где је од глагола riti, rvati „ревати, рикати” изведена именица rije „доба парења јелена (које је праћено риком)”, од које је настала реч rijen „октобар”. Месец рујан је, према томе, време када се јелени паре, па свуда одзвања њихова рика.

Ако је ово тумачење тачно, рујно вино је првобитно било „вино које освежава, крепи”, можда чак и „вино које делује као афродизијак”. То би значило да се данашње значење придева рујан „румен” вероватно развило накнадним преосмишљавањем споја рујно вино „вино које крепи” у „румено вино”.