Приликом узлетања спејс-шатла, астронаути морају да поднесу велико дејство гравитационе силе, јачине 4-5 G. Због тога су они у лежећем положају у односу на усправно полетање шатла.

Када стојимо, срце пумпа крв нагоре, према мозгу, и тада се одупире сили Земљине теже. Када астронаут лежи, крвоток не подноси толики притисак услед опирања гравитационој сили.

Пилоти војних млазњака који седе у кокпиту летелице, губе свест при дејству силе од 4 G. Због тога они носе нарочите панталоне које им стежу ноге и стомак приморавајући крв да иде нагоре, према мозгу. Али, посебном техником дисања, која обезбеђује несметан крвоток, пилоти могу да поднесу и до 9 G силе Земљине теже.

Светски рекорд у подношењу изузетно јаког дејства гравитационе силе држи британски тркачки возач Дејвид Парли. Он је 1977. године у Силверстоуну преживео судар и том приликом искусио невероватних 179,8 G када се брзина његовог аутомобила у тренутку удара нагло смањила са 173 km/h на нулу.

Дизање тегова подстиче раст мишића, али само када су они напрегнути до крајњих граница. Лакше вежбе с теговима побољшавају крвоток и одзив мишића на нервне подстицаје, али заиста не повећавају мишићну масу. Тек ће крајње напрегнути мишићи дати „знак” организму да преусмери уобичајену производњу беланчевина на оне које повећавају мишићну масу. Мишићна влакна умножавају се на постојећим мишићима уместо да се повећава број ћелија које чине мишиће. Међутим, крајња граница повећавања мишића условљена је генетским наслеђем, о чему се стара хормон миостатин. Од почетка дизања тешког терета, па до првих знакова раста мишића протекне око два месеца.

Тефлон је законом заштићен назив у власништву предузећа „DuPont”. Чврста храна не лепи се за тефлон, а течност на њему остаје у виду раштрканих капљица. Ипак, некако га је потребно залепити за посуду која се њиме „пресвлачи”. Током производње хемијским путем мењају се површине честица тефлона и честица металне легуре од које је посуда начињена. Стварају се јаке хемијске везе између ових разнородних честица. Када су два слоја нераскидиво повезана, обрнутим поступком тефлон се враћа у основни облик и остаје прилепљен својом другом страном уз унутрашњост тигања.

Сви кичмењаци на Земљи припадају реду хордата и потичу од заједничког претка. Одлике кичмењака су, наравно, кичма и симетрично тело које чине глава, труп и реп. У реду артопода коме припадају инсекти, пауци и љускари, развили су се чланковити организми који на сваком зглавку имају по пар ногу (стонога је добар пример). Инсекти имају углавном шест ногу и то им пружа добар ослонац за ходање, а не захтева распрострањен нервни систем. Копнени кичмењаци, пак, имају знатно развијенији мозак који, током хода, управља покретањем дијагоналних парова ногу и за то су довољне четири. А некима од нас само две...

Највећа раздаљина од планете Земље коју су људска бића досегла износи 400.171 километар. Толико су одмакли астронаути злосрећног „Апола 13” који је требало да слети на Месец, али је експлодирао један од резервоара са кисеоником главног модула. Тројица астронаута прешла су у помоћни модул и некако успела да се врате на Земљу не ступивши на тло Месеца. О том догађају снимљен је и филм у коме главну улогу тумачи Том Хенкс.

За разлику од уобичајеног софтвера чији је кoд (изворни облик) заштићен такозваном лиценцом и не може се користити изузев ако се произвођачу (на пример, „Мајкрософту”) не плати повећа сума новца, постоји и „Опен Соурце” софтвер. То значи да је његов изворни облик бесплатно доступан свакоме ко жели да га користи и прерађује према својим потребама.

Питање на које је тешко наћи одговор. Једна британска финансијска установа дала је на увид податке о новчаницама и новчићима за 2001. годину. Према њима, светом је те године кружило приближно (у америчким доларима изражено) два билиона и 728 милијарди долара. То важи само за готовину, остали облици плаћања широм света увелико премашују овај износ.

Дигитална фотографија, начињена истоименим апаратом, сачињена је од тачака које се називају пиксели. Они су распоређени у водоравне редове и усправне колоне и тако стварају правоугаону слику. Множењем броја водоравних и усправних пиксела добија се резолуција слике и, пошто су у питању милионски бројеви, користи се све популарнији израз мегапиксели. Уобичајене вредности су 3, 4, 5, 6... Што је већи њихов број, то је слика боља и детаљнија.

Али, ма колико мегапиксела да користи фотоапарат који имате или намеравате да купите, његова резолуција ништавна је према оној која се користи за телескопе - 15 мегапиксела и више. Шампион међу њима је телескоп на Хавајима који се зове „Megacam Wide Field”. Њиме астрономи праве фотографије супернове (умируће звезде) у резолуцији од невероватних 340 мегапиксела.

То је заоставштина из старих времена, када се сусрет са опасношћу завршавао једном од свега две могућности - удри или бежи. У оба та случаја, наше тело било је спремно за физички напор. Зато нам и данас срце брже залупа, мишићи се затегну, облије нас хладан зној, а крвни притисак порасте. Истовремено, све друге телесне функције (на пример, варење) падају у засенак док опасност не мине.

Детлић има дебелу лобању и мали мозак. Ударци у дрво преносе се равномерно од кљуна по целој лобањи чији их дебели зидови ублажавају. Мали мозак значи да се мала маса покреће напред-назад, што за последицу има веома мале потресе мозга који не би могли озбиљније да утичу на здравље детлића.

Укупна количина енергије која је потребна да се произведе стаклена боца од 500 мл приближно је 34 мегаџула. То је незнатно више од производње пластичне боце од полиетилен терефталата исте запремине, за коју је потребно 32 мегаџула. Али, за производњу стаклене боце, коју 50 одсто чини поново прерађено (рециклирано) стакло, треба свега 30 мегаџула. Таква боца може опет да се претопи скоро небројено пута.

Са пластиком је нешто другачије. Искоришћена пластика се прерађује, али није намењена предметима за прехрану како би се избегло кварење хранљивих састојака и зато што чак и најситнија честица поливинил хлорида (ПВЦ) може неповратно да оштети велику количину полиетилен терефталата (ПЕТ). Рециклирана пластика не смањује количину нових пластичних боца нити трошкове њихове производње. Не треба занемарити ни чињеницу да се током производње пластичних боца у атмосферу ослобађа сто пута више отровних гасова него приликом производње стаклених.