Наш дом је непрегледни расадник бактерија, бацила и других микроорганизама који нам нарушавају здравље. Ако на њих не обраћамо пажњу, изазваће обољења од којих нека могу бити изузетно опасна по живот. С друге стране, није добро ни ићи с крпом по кући и брискати све површине у страху од заразе. Тако се ствара стерилна околина у којој наш одбрамбени механизам остаје неприпремљен на суочавање с бацилима које ће сасвим сигурно срести на неком другом месту. Уз мало излагање бактеријама и заразама наше тело производи природним путем антитела (што је боље него да их подстичу лекови) која се с лакоћом боре против болести. Наравно, треба непрестано прати руке, воће и другу сирову храну и водити рачуна да кућа буде што чистија. Али, мало микроскопских кућних љубимаца није наодмет кад су већ ту...

Домаће животиње и ципеле могу унети у кућу разне честице, на пример, остатке пестицида са зелених површина. Оне утону дубоко у тепих и чак ни усисивачем више не могу да се извуку. С друге стране, влакна тепиха услед савијања се често ломе и дешава се да штетне честице баш том приликом буду одбачене у ваздух одакле лако могу да доспеју у дисајне путеве деце. Уз то, у теписима бораве и бројне гриње са чије је тачке гледишта то дубока и густа прашума...

Бацили могу бити на свему што додирнете. Предмети које често дотичемо рукама - кваке, прекидачи за светло, славине - подлога су свакојаким вирусима, од прехладе до салмонеле. А чистимо их ретко премда их стално дохватамо голим рукама које потом не размишљајући приносимо лицу.

Тетанус изазива бактерија Clostridium tetanus. У природи се најчешће налази у земљи, нарочито у прашини коју, у ствари, чини сасушена земља, са спорама бактерије тетануса. Зато се толико води рачуна да отворена рана не дође у додир с тетанусом јер га је тешко, понекад и немогуће, победити. Тада последице могу бити и смртоносне. Срећом, постоје антитетанус ињекције захваљујући којима наш организам може да победи опаку бактерију пре него што се разграна и постане још опаснија.

Коришћењем исте четкице за зубе коју употребљава неко од укућана угрожавате здравље свих. Пљувачка и крв остају на власима четкице чак и после испирања хладном водом, а с њима остају и бактерије. На тај начин најлакше се преносе разне заразне болести као жутица, грип, прехлада...

Истраживање немачких научника показало је да су гумене играчке за забаву у топлој купки често легло заразе. Гумена површина може да садржи до четири милиона бацила, а стафилококе бујају на собној температури и у влажном окружењу. Зато је играчке потребно што чешће прати и добро осушити.

Гриње се хране ситним честицама људске коже које отпадају са нашег тела док спавамо и преврћемо се по кревету. Процењује се да у сваком кревету има око два милиона гриња. Зато постељину треба редовно проветравати.

У напрслинама дрвене даске кревета бораве стенице (Cimer Lectularius), напасти дугачке око шест милиметара. Госте се нашом крвљу, углавном док спавамо, а као посетницу остављају црвену тачкицу која неподношљиво сврби. Стеници је довољан један угриз да наредних шест месеци мирује у свом скровишту и вари хранљиве материје. Управо зато што ретко излазе из склоништа, са стеницама се тешко излази на крај јер се не зна где се тачно крију.

Делови кухиње који се не чисте редовно савршено су место за развој злогласне бактерије ешерихије коли. Њој погодује влажност која у кухињи увек влада, а непочишћене ситне честице хране даће јој снагу док се не устреми на нешто примамљивије - домаћина! Зато је редовно чишћење кухиње обавезно.

Вируси и бактерије могу да преживе сатима, чак и данима, на непокретним предметима. Готово је сигурно да свако купатило има микрозоолошки врт чији становници једва чекају да се госте људским бићем које им приђе довољно близу. С друге стране, извесно их нема у довољном броју да би могли озбиљније да нам науде. На пример, чак и да сви бацили на ручици клозета припадају стафилококама, тек половина оних које додирнемо руком прећи ће на нас, а од њих ће можда само један одсто успети да се пробије кроз длаке које нам штите очи, нос и уста, те ући у наше тело. А то није довољно за заразу. Наравно, опасност од заразе зависи од случаја до случаја. Ни сто милиона бактерија ешерихије коли не може да изазове болест, али довољна је једна честица вируса да добијете грип. Ево на шта треба да обратите пажњу: